Izvor: Radio 021, 11.Nov.2019, 22:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Profesor istorije: Istorijom se bavi i ko treba i ko ne treba, bojim se da nismo na dobrom putu
Profesor istorije Aleksandar Markov navodi da se plaši da se istorijom bave svi – i oni koji treba da se bave i oni koji ne treba.
"Sad imamo problem što je i malo zainteresovanih za čitanje i proučavanje istorije, a mladi i oni stariji danas teže nekim intrigantnijim podacima i u situaciji gde imamo obilje informacija, koje su nam dostupne svakodnevno, vrlo lako se izgubimo, povedemo za nekim pogrešnim informacijama", objašnjava Markov za RTS.
Prema njegovim >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << rečima, neretko se dešava da učenici dođu u školu i da pokušavaju da započnu neke teme koje i nemaju toliko veze zapravo sa istorijom, odnosno barataju podacima koji su potpuno pogrešni ili su videli različite teorije zavere na "Jutjubu". Ukazao je na to da je problem što u istoriji ne pronalazimo nešto što možemo da iskoristimo i primenimo u sadašnjoj praksi.
"Što se tiče samog načina učenja, istorija može da bude pravi detektivski rad, zapravo ne treba da bude bubanje. Nedavno sam sa učenicima radio esej gde sam im zabranio da pišu godine. To nije nimalo jednostavno", naveo je Markov.
Dodao je da su đaci naviknuti da znaju neke podatke poput toga koliko je Smederevska tvrđava imala kula, koje godine i kog datuma se nešto desilo.
"To su podaci koji su danas prilično lako dostupni, ali ako ne sagledaju uzroke i ako se bave posledicama onda su na potpuno pogrešnom putu", ukazuje Markov.
Dodaje da nam dnevnopolitička dešavanja često diktiraju šta će se više učiti i čemu će se posvetiti više pažnje, a čemu ne. Ističe da on učenicima govori da ne veruju nikome, pa ni nastavniku.
"Nije loše sumnjati, jer kada sumnjate onda ste u prilici da istražujete i proveravate činjenice. A ako dođemo u tu situaciju da su učenici spremni da provere i podatke koje je rekao nastavnik, pa da ako naiđu na neki drugi podatak pitaju nastavnika i da analiziramo, onda učimo istoriju kako bi trebalo – na analitički način", rekao je Markov za RTS.
Ističe da su potrebne promene u školama, kao i da se omogući učeniku da, kako kaže, "dotakne istoriju".
"Kako će učenik dotaći istoriju? Tako što će nastavniku biti omogućeno da ga odvede u Istorijski muzej, u Arhiv, tako što nećemo, bar za srednjoškolce, ukidati ekskurzije po inostranstvu nego im omogućiti da upoznaju različite kulture, nacije, religije i onda ćemo imati neke bolje generacije. Ali nismo na dobrom putu, bojim se da nismo na dobrom putu u ovom trenutku", smatra Markov.
Odgovarajući na pitanje šta ga je iznenadilo od onoga što nisu znale njegove kolege, naglašava da je ljudski ne znati i da niko ne zna sve činjenice.
"Problem je u onima koji misle da sve znaju i bave se istorijom površno, možda čak i nisu istoričari. A takvih je danas na raznim društvenim mrežama u velikom broju i, da paradoks bude veći, oni očigledno znaju kako da mladima približe određene informacije da im budu interesantne", zaključio je Markov.
Autor: RTS
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
