Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Okt.2010, 18:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počela školska godina na fakultetima
NOVI SAD,SUBOTICA -
Za gotovo 230 hiljada studenata počela je nova školska godina gde su za tu priliku organizovane svečanosti, a ministar prosvete Žarko Obradović, prisustvovao je priredbi na Ekonomskom fakultetu u Subotici.
Akademci očekuju brojne novine usvojene izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, dok će fakultetima, prema najavi ministra prosvete Žarka Obradovića, država isplatiti deo duga za materijalne troškove.
Danas ili eventualno >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u ponedeljak, 4. oktobra, sa Upravom za trezor dogovoreno je da povećamo izdvajanja za materijalne troškove fakulteta, rekao je Obradović Tanjugu, povodom početka akademske godine.
Takođe, planiramo rebalansom budžeta da deo sredstava odvojimo za namirenje duga fakultetima, pogotovo onim ustanovama koje imaju problema na primer sa grejanjem, kako bi mogli redovno da drže nastavu, rekao je Obradović.
Prema njegovim rečima, izmenama i dopunama Zakona povećan je broj ispitnih rokova.
Studenti sedmično treba da rade 40 sati
Akademci koji u Srbiji uče po principima Bolonjske deklaracije, sedmično treba da rade 40 sati, kako bi ostvarili maksimalno predviđenih 60 bodova u toku godine.
Prema rečima predsednice Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta prof. dr Vere Vujčić, ukoliko studenti to prihvate, prolaznost će biti znatno veća.
Jedan bod odgovara 30-časovnom angažovanju na predavanjima, drugim aktivnostima i u učenju kod kuće, što znači da u školskoj godini akademci treba da rade 1.800 sati u oba semestra i tokom spremanja ispita, kazala je Vujčićeva.
Studenti u toku godine, kako je navela, imaju po 15 radnih nedelja u svakom semestru, 15 sedmica za ispite i preostalih sedam nedelja za raspust i odmor.
"Prosečno, studenti treba da rade 20 sati sedmično na fakultetu i dodatnih 20 časova kod kuće, što znači 40 sati nedeljno", rekla je Vujčićeva ranije Tanjugu i objasnila da - kada se tih 40 sati pomnoži sa 45 sedmica dobija se da studenti treba da rade 1.800 sati godišnje.
Bolonjska deklaracija, po kojoj naši studenti rade pet godina, a neki od njih i duže, traži od akademaca svakodnevno angažovanje, redovan dolazak na nastavu i prisustvo na vežbama, aktivnije uključivanje u druge obaveze, kao i da se dobar deo vremena kod kuće provodi u učenju.
To podseća na gimnazijski način rada, rekla je Vujčićeva, dodajući da naši studenti i dalje ne dolaze redovno na predavanja i vežbe i da rade daleko manje od predviđenih 40 sati sedmično.
Na sajtu Komisije za akreditaciju se nalaze podaci o svim akreditovanim fakultetima, univerzitetima, studijskim programima.
Akreditovano sedam državnih i pet privatnih univerziteta
Prema izveštaju Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta, do septembra je akreditovano sedam državnih i pet privatnih univerziteta.
Od državnih visokoškolskih ustanova akreditovani su univerziteti u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Novom Pazaru, kao i beogradski Univerzitet odbrane.
Među privatnim univerzitetima dozvolu za rad dobili su univerziteti Singidunum, Megatrend, Edukons, Privredna akademija i Metropoliten.
Od 2008. godine, u postupak akreditacije ušlo je 18 univerziteta - osam državnih i deset privatnih i do sada je akreditovano 959 studijskih programa za 61.495 studenata na prvoj godini, od kojih je 84 odsto akademaca na državnim i 16 odsto na privatnim univerzitetima.
U proces akreditacije ušla su 83 državna i 40 privatnih fakulteta. Akreditovano je 93 odsto državnih fakulteta, a sedam je dobilo akt upozorenja, dok je među privatnim fakultetima 72 odsto akreditovano, 15 odsto je odbijeno, a ostali su još pod aktom upozorenja.
Komisija ima obavezu da obavi spoljašnju proveru kvaliteta svih ustanova i studijskih programa tokom 2011. godine, a od 2012. počinje naredni petogodišnji ciklus akreditacije svih ustanova i studijskih programa.
Povodom početka akademske godine i prijema nove generacije brucoša, fakulteti će danas i narednih dana organizovati svečane akademije.
Obradović: Vrednost obrazovanja meri se značajem fakulteta
Vrednost visokog obrazovanja svake zemlje u Evropi ubuduće će se ceniti prema vrednosti fakulteta i univerziteta, rekao je danas u Subotici ministar prosvete Srbije Žarko Obradović.
"To će biti mera kvaliteta svakog obrazovnog sistema i to nam je jako važno", rekao je ministar.
Obradović je dodao da nema razloga da Srbija ne bude ravnopravna u evropskoj konkurenciji u visokom obrazovanju i da mora da ima sopstvene kadrove.
"Ti su kadrovi pre svega potrebni Srbiji, ali je isto tako važno da oni, ukoliko to žele, nastave master i doktorske studije u inostranstvu. Neki od njih će se vratiti u Srbiju. Jednom rečju, bitno je da imamo kadrove koji će imati isti nivo znanja kao i njihove kolege iz sveta", rekao je on.
Dačić sa brucošima
Zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić prisustvovao je danas svečanom prijemu nove generacije studenata na Fakultetu političkih nauka (FPN) i čestitao im na opredeljenju da se upišu na tu visokoškolsku ustanovu.
Dačić je na svečanosti povodom prijema nove generacije podsetio da je i on pre 25 godina bio u istim klupama i da je učio od istih profesora.
On je rekao da su svuda u svetu fakulteti političkih nauka jedni od najcenjenijih obrazovnih ustanova koje školuju ljude za javne poslove.
Dačić je dodao da će mladi ljudi koji žele da se bave javnim poslom dobiti na FPN najbolje moguće obrazovanje.
On je rekao da će tokom izučavanja fakultetskog programa nezaobilazan deo biti i političke stranke, kampanje, politički marketing, ukazavši brucošima da će se sresti i sa svojevrsnom političkom ironijom.
Kao primer za to Dačić je naveo 5. oktobar 2000. godine, kada je tadašnji lider DOS-a Vojislav Koštunica pobedio predsednika SPS-a Slobodana Miloševića.
Ministar je podsetio da je Koštunica, koji je predsednik DSS-a, danas protiv ulaska u Evropsku uniju, dok se SPS zalaže za ulazak Srbije u EU.
Navodeći primer onih koji su 5. oktobra 2000. godine napravili proevropsku vladu, on je dodao: "Ko danas čini proevropsku vladu?"
Dačić, koji je završio FPN sa prosečnom ocenom 10, spada od osnivanja tog fakulteta u dva odsto studenata koji su diplomirali sa najvišom mogućom ocenom.
Pogledaj vesti o: Nova godina
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
