Izvor: Radio 021, 06.Dec.2018, 11:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pančevo: Između voza i autobusa
Mada je pre nekoliko godina od najveće južnobanatske varoši do Beograda izgrađen i drugi pružni kolosek, između dva grada još nije uspostavljen dovoljno frekventan šinski prevoz.
Piše: Živan Lazić
Broj putnika koji iz grada na Tamišu do prestonice putuju vozom je unazad nekoliko godina udvostručen u odnosu na pre deset, petnaest godina, ali pun intezitet šinski saobraćaj bi dostigao uključivanjem Pančeva u sistem "Bgvoza".
Dok građani >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << jedva čekaju mogućnost da brzo i jeftino doputuju u glavni grad, deo lokalne vlasti preferira drumski prevoz i zagovara uključivanje varoši u autobuski sistem "Beogradplus".
Posledice devedesetih
Spor dve opcije traje deceniju i po, a u južnom Banatu je posebno izražen i stoga što je, ako se uzme u obzir i stanovništvo u beogradskim naseljima severno od Dunava, u pitanju borba za ozbiljan biznis, svakodnevni prevoz oko 220.000 građana sa jedne na drugu stranu reke i nazad.
Kako je tokom ratnih devedesetih godina železnica totalno izraubovana, zapala je u krizu. Jedva da je funkcionisala, dok su putnici, zbog dugih kašnjenja i nepoštovanja reda vožnje, izgubili poverenje u vozni red. Priliku su uočili drumski prevoznici i skoncetrisali se na region koji odavno važi kao epicentar divljeg prevoza.
Ipak, posle dužeg čekanja, pre nekoliko godina od Beograda do stanice "Pančevo centar" izgrađen je i drugi pružni kolosek, što zbog potrebe velikih privrednih kompanija u Pančevu, što zbog plana da se intezivan putnički saobraćaj odvija najracionalnije i ekološki najprihvatljivije, dakle vozom.
Iz četiri pančevačke na osam beogradskih lokacija
Predlog je da grad uđe u sistem "Bgvoza", čemu izrazito pogoduje lokalna konfiguracija pružnog saobraćaja. Na, spram broja stanovnika, velikoj teritoriji grada Pančeva postoje četiri železničke stanice, pa bi građani iz bilo kog kvarta ove varoši uključivanjem u sistem "Bgvoza" brzo i jeftino stizali na bilo koju od osam važnih i međusobno udaljenih lokacija u prestonici.
Usput bi se na još tri stanice u voz uključivalo i stanovništvo iz beogradskih naselja u jugozapadnom Banatu. Ovako nešto autobusom nije moguće postići.
Zapravo, eventualno uključivanje u autobuski sistem "Beogradplus" znači samo uvođenje frekventne linije od Pančeva do stanice "Pančevački most", gde bi se presedalo u neki drugi vid javnog prevoza glavnog grada. Putovalo bi se kao danas, dakle sa gubitkom vremena na čekanju za presedanje i uz rizik da se zakasni na drugo prevozno sredstvo.
Putuje samo ko mora
Prošle godine konsultantska kuća je, uz pomoć Saobraćajnog fakulteta, izradila finansijsku studiju oba vida mogućeg pančevačkog prevoza. Već na prvim stranicama se čita da 83 odsto putnika na ovoj relaciji putuje zbog odlaska u školu, na posao ili fakultet, a čak 89 odsto preseda; gotovo svi baš na ključnoj destinaciji, stanici "Pančevački most".
Saznaje se da putuju samo oni koji baš moraju, što ukazuje na velike dodatne mogućnosti i skrivenu tražnju. Kako sada, i u autobuskom sistemu "Beogradplusa", Pančevci bi praktično plaćali dve karte i čekali na presedanje.
Studija ignoriše ove nevolje i ne ukazuje da bi šinskim prevozom bile izbegnute.
Putovanja vozom jeftinija
Posebno je pitanje efikasnosti naplate, velika slabost drumskog, tramvajskog i trolejbuskog saobraćaja u glavnom gradu. Tačnije, "Beogradplus" efikasno naplaćuje karte samo na tri destinacije, a sve tri su, zapravo, beogradske železničke stanice, kod Karađorđevog parka, Vukovog spomenika i u Prokopu, u kojima se obavlja i prodaja karata za naslanjajući drumski prevoz.
Železnica pak relativno lako obezbeđuje efikasnu naplatu i na kratkim i frekventima deonicama. Tome doprinosi i primetno niža cena prevoza vozom; na relaciji Pančevo-Beograd plaća se sto dinara prvom, sedamdeset i pet drugom klasom.
U slučaju sistema "Bgvoza" uvođenjem mesečnih karti cena bi bila i povoljnija.
Autobusko presedanje kod Pančevačkog mosta
U studiji piše i da bi godišnje bilo potrebno 7,2 hiljada autobuskih polazaka iz Pančeva, što bi opštinu koštalo 9,5 miliona dinara.
Skoro sve bi vodili do Pančevačkog mosta, gde je presedanje u postojeću mrežu javnog saobraćaja glavnog grada. Interpretatori studije su mehanički zaključili da bi bio potreban i isti broj polazaka vozova, na šta bi se iz opštinske kase izdvojalo blizu 17 miliona.
Stoga i sporan zaključak da je Pančevcima isplativije uključivanje u autobuski beogradski prevoz. Međutim, kapacitet voza je osam puta veći, te bi i broj polazaka bio manji, četvrtina autobuskih, najviše dve hiljade godišnje.
Otprilike osam polazaka radnim danom, vikendom pet u svakom smeru. Kroz Pančevo, naravno, prolazi i voz na relaciji Beograd - Vršac, u početku tri puta dnevno u svakom smeru, a zbog naglog i sve većeg porasta broja putnika, odnedavno je povećan na sedam prolazaka.
Posredna dobit
Studija ne govori o indirektnim koristima, odnosno štetama svakog vida saobraćaja. Autobusi dodatno povećavaju zastoje u saobraćaju, već zakrčene ulice još više zagušuju, a i veliki su zagađivači vazduha.
Propratnih nevolja u šinskom prevozu ima minimalno. Izgleda da je pritisak drumskih prevoznika u južnom Banatu baš snažan, kada ni nekoliko godina nakon izgradnje drugog koloseka između dva grada još nije uspostavljen intezivan šinski saobraćaj.
Autor: Živan Lazić
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
