Izvor: Glas javnosti, 19.Feb.2010, 08:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neophodna reforma gimnazijskog obrazovanja
NOVI SAD - Reforma gimnazijskog obrazovanja i povećanje broja gimnazija u Srbiji su neophodni ukoliko želimo da, u procesu obrazovanja, na vreme i na najbolji način uhvatimo korak sa Evropom, kaže ministar prosvete Žarko Obradović.
- Sazrelo je shvatanje da je značaj gimnazija za podizanje obrazovnog nivoa celog društva veoma veliki, ali je njihov broj u Srbiji mali u odnosu na druge evropske zemlje i takvo stanje moramo da promenimo - istakao je on na otvaranju šestog Međunarodnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << sajma obrazovanja "Putokazi".
Na tribini o reformi našeg gimnazijskog obrazovanja, ministar je istakao da je smisao reformisanja tog segmenta obrazovanja kreiranje bolje osnove budućim studentima, ali i "stvaranje generacija koje će moći da se zaposle sa gimnazijskim znanjem".
Slabosti Bolonje
Ministar prosvete Žarko Obradović ocenio je da je reformisanje visokog obrazovanja u Srbiji prema Bolonjskoj deklaraciji dobar potez, ali je dodao da u praksi ima slabosti koje moraju biti otklonjene.
- Problemi su uočeni još prošle godine, kad smo došli do saznanja da je prolaznost studenata na svim našim univerzitetima mala u odnosu na očekivanu i zbog toga smo i predložili izmene Zakona o visokom obrazovanju - izjavio je ministar.
Novim zakonskim rešenjima biće stvoreni uslovi da se što veći broj studenata upiše na fakultete i visoke škole strukovnih studija, kazao je on, napomenuvši da se "očigledno pretenciozno ušlo u priču" o visokom obrazovanju po novom modelu, jer se smatralo da će 60 bodova biti uslov za upis koji se odmah može postići.
Praksa je pokazala da to nije tako i zato je smanjivan broj bodova ali, na sreću, polako se podiže prolaznost, koja je sada veća od 50 odsto, što govori o tome da se sistem ipak uspostavlja, rekao je Obradović.
Ministarstvo, Nacionalni savet za visoko obrazovanje i univerziteti trebalo bi zajednički da uoče sve probleme i da ih polako rešavaju a studenti da shvate da "Bolonjski sistem" podrazumeva njihovu stalnu angažovanost i prisutnost na fakultetima, "da imaju drugačiji odnos prema studiranju i da se prilagođavaju evropskim tokovima, poručio je ministar.
Tek petina ukupnog broja naših srednjoškolaca su gimnazijalci dok u Francuskoj, Irskoj i drugim razvijenijim zemljama oni čine više od polovine ukupne srednjoškolske populacije.
.jpg)
