Izvor: Radio 021, 25.Nov.2020, 18:03
Nauka: Putovaćemo u prošlost nosevima - kako je mirisala Mona Liza ili Marija Antoaneta
Tim evropskih akademika pokušava da rekonstruiše mirise iz prethodnih vekova, u pokušaju da očuvaju mirisno nasleđe kontinenta. To bi trebalo da učini posetu muzejima mnogo zabavnijim.
RijksmuseumTim istraživača će identifikovati i ponovo stvoriti mirise koje su Evropljani udisali pre nekoliko vekova
Slike poput Mona Lize privlače milione posetilaca svake godine. Zamislite kad bi pored gledanja remek-dela Leonarda da Vinčija mogli i da namirišete scenu naslikanu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << u Italiji početkom 16. veka.
Učiniti posetu muzeju mnogo zabavnijom samo je jedan od ciljeva tima evropskih akademika, koji će tokom naredne tri godine identifikovati važne mirise sa kontinenta od 16. do ranog 20. veka.
Pod pokroviteljstvom Evropske unije, projekat Odeuropa koštaće oko 3,3 miliona dolara i uključivaće dvadesetak eksperata, poput istoričara, parfimera, hemičara i kompjuterske naučnika.
Njihov cilj je da stvore Enciklopediju mirisnog nasleđa.
Misterije Vinčanske kulture - šta sve muči naučnike Kako plastika utiče na zdravlje čoveka Šta znače naši snovi
Ona će sadržati mirise koji trenutno možda postoje samo u književnim opisima, ali koji će biti rekonstruisani uz pomoć tehnologije.
Arhiva bi mogla da sadrži sve - od parfema Marije Antoanete do mirisa vazduha u fabrici iz vremena industrijske revolucije.
Getty ImagesStručnjaci se nadaju da že uspeti da „ožive" mirise britanskih gradova iz vremena Industrijske revolucijeArheologija mirisa
„Suština projekta je u pronalaženju informacija o našoj mirisnoj prošlosti", kaže za BBC holandska istoričarka kulture Inger Limans, koja predvodi projekat Odeuropa.
„Mirisi oblikuju naše iskustvo u svetu, ali imamo vrlo malo čulnih informacija o našoj prošlosti", dodaje ona.
„Takođe, mirisi su veoma nestalni i obično se brzo zaborave. Zato moramo da smislimo kako da ih očuvamo."
Amsterdam ArchivePominjanje mirisa u istorijskim dokumentima biće jedan od izvora informacija za projekat - Amsterdam je u ovim stranicama opisan kao „prelepa devica smrdljivog daha"
Inicijativa će početi u januaru 2021. godine.
Stručnjaci će tražiti pominjanje mirisa u knjigama, istorijskim dokumentima, umetničkim delima i muzejskim kolekcijama.
U tome će im pomoći algoritam koji analizira ova dela na sedam jezika.
Vilijam Talet, istoričar mirisa sa Univerziteta Anglija Raskin u Velikoj Britaniji, jedan od učesnika u projektu, kaže da je važnost čula mirisa postala jasna tokom pandemije Kovida-19.
„Miris je ključan za naše svakodnevne živote - videli smo to tokom pandemije kad ljudi izgube čulo mirisa nakon što se razbole od Kovida-19", kaže on za BBC.
„Ono što želimo da uradimo jeste da prihvatimo da je miris osnovni deo ljudskog iskustva i da to dočaramo."
Getty ImagesHoćemo li saznati kako je mirisala Marija Antoaneta?
Ali kako da iskopamo mirise iz prošlosti?
Mirisi jednog grada
Limans objašnjava da postoje različiti načini da se to postigne: stručnjaci za hemiju imaju tehnike za otkrivanje informacija o mirisu istorijskih predmeta tako što izvuku čestice iz njih i analiziraju njihovu hemijsku strukturu.
Postoji i interpretativni način, kada se u obzir uzmu istorijski uslovi nekog mesta, da bi eksperti utvrdili kako je ono mirisalo u nekom određenom vremenskom periodu.
„Možete da pođete od neke veoma konkretne arome kao što je lavanda pa da stignete do toga je kako je mirisao vazduh u nekom gradu", kaže Limans.
To saznanje omogućiće poslednji stadijum projekta Odeuropa, kad će stručnjaci za hemiju i parfeme rekonstruisati mirise iz prošlih vremena da bi se oni koristili u nizu evropskih muzeja na specijalnim izložbama.
Kakva arheološka blaga krije Srbija Čovek i pas - prijateljstvo koje traje 11.000 godina Kročite na planetu na kojoj pada kamena kiša, a okeani su od lave
Jedna od istraživačica koja učestvuje u projektu je holandska istoričarka umetnosti Karo Verbik.
Ona se specijalizovala za istoriju čula i kustos je mirisnih iskustava poslednjih 20 godina, a radila je i u renomiranom Rajksmuzeumu u Amsterdamu 2015. godine.
U partnerstvu sa parfimerima Birgit Sijbrands i Bernardom Flemingom, Verbik je razvila mirise za nekoliko slavnih radova iz muzeja, među kojima je i „Bitka kod Vaterloa" Jana Vilena Pinemana (1824).
„U slučaju 'Bitke kod Vaterloa', imali smo mirise baruta pomešane sa blatom, konjima i kožom, koje su ljudi mogli da osete uz pomoć mirišljavih štapića", objašnjava za BBC Verbik.
BBCNaučnica Karo Verbik
„To je potpuno promenilo način na koji javnost doživljava umetnička dela i bio je to i inkluzivniji način za ljude koji sada mogu da ih cene - pomislite samo na slepe, na primer."
Verbik veruje da će projekat Odeuropa pojačati to iskustvo.
„Sve više ljudi će sada moći da oseti miris istorije", smatra ona.
„Promenljivi mirisi pružaju nam vrlo krhko nasleđe; ne možemo da ih zamislimo. Sad je vreme da ih dočaramo i reprodukujemo."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Autor: BBC News na srpskom
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
