Izvor: Radio 021, 04.Mar.2019, 09:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najbolja kada je najpotrebnije
Ivana nas uči da nije dovoljno skočiti najduže, medalja se osvaja samo ako se najbolji rezultat ostvari na najvažnijem takmičenju sezone.
Piše: Živan Lazić
Bilo je u Srbiji i ranije velikih skakača, možda ponajviše baš skakača u dalj. Nesporno da je Nenad Stekić bio najveći; sa 8,45 metara bio je evropski rekorder, a tim rezultatom i danas se na gotovo svim takmičenjima osvaja medalja, često i najsjajnija.
Prenaglašena očekivanja
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << />
Međutim, pulen Aleksandra Marinkovića je previše zatajivao baš na najvažnijim nadmetanjima, kada je celokupna jugoslovenska sportska javnost prenaglašavanim očekivanjima možda i opterećivala sportistu. Ivana je drugačija, skače najbolje upravo kada je najpotrebnije.
Podsetimo se slavnog asa; evropski rekord je skočio jula 1975. godine na predolimpijskom mitingu u Montrealu. Sledeće sezone na istom stadionu održavale su se Olimpijske igre i Stekić je bio favorit, već viđen ne samo na postolju već i sa zlatnom kolajnom oko vrata. Još kada je mesec dana pre Igara u Torinu skočio izvanrednih 8,39 svi su počeli da očekuju da za Jugoslaviju donese prvu olimpijsku zlatnu medalju u atletskim takmičenjima. Bilo je očito da je u formi, spreman i za duži skok od evropskog rekorda.
Ostala nepoznanica
Ali, očekivanja su izneverena, naš as je sa, za ono vreme, osrednjih 7,82 osvojio tek šestu poziciju. Razočarenje je bilo sveobuhvatno, lešinarski mediji su se ostrvili i na sportistu i na trenera. Sličnih kikseva Stekić je imao još, a karijeru je završio sa dve srebrne medalje sa (letnjih) evropskih šampionata. Epilog bi bio izvanredan verovatno za bilo kog jugoslovenskog atletičara, mada ne i za asa nedostižnog skakačkog potencijala. Do danas je ostalo nejasno da li Stekić psiholški nije bio pripremljen da izdrži pritisak javnosti ili je trener učenika prerarno dovodio u špic takmičarske forme; možda je u pitanju neki sasvim treći razlog za slabije nastupe na najvažnijim nadmetanjima.
Treće zlato
Ivana je drugačija. Od juniorskih dana najbolje skače upravo na najvažnijem takmičenju sezone. Tako je bilo i ove zime. Skočila je 6,99 baš u Glazgovu, na Evropskom prvenstvu u zatvorenom prostoru, i osvojila treće uzastopno zlato na ovim priredbama dvogodišnjeg ciklusa. Ovakav uspeh do sada je postigla samo legendarna Hajke Dreksler, a Ivana se skokom našla i na čelu liste najdužih skokova sezone.
Uloga trenera
Svakako da je u tempiranju forme veoma značajna i uloga trenera Gorana Obradovića. Cenjeni stručnjak voli da podseti da sportista malo toga postiže odličnim rezultatom na običnom mitingu. Takmičenja ovog tipa su, pre svega, u funkciji priprema za nastup na događaju sezone.
Umeće tempiranja forme Obradović je ispoljio i kao svojevrsni trener savetnik skakača Strahinje Jovančevića koji nas je u glavnom gradu Škotske obradovao bronzanom medaljom i ličnim rekordom (8,03).
Direktni okršaj
Atletičar se ne bori samo za što duži skok, što brže vreme ili čim duži hitac. Podjednako je značajno u unapred određenom trenutku i na unapred definisanom takmičenju biti bolji od najvećih rivala. U direktnom takmičenju. Do sada je upravo ovo bila slabija strana srpskih (jugoslovenskih) atletičara.
Ivana se po ovom pitanju razlikuje od velike većine koleginica i kolega sa atletskih borilišta. Najuspešnija je upravo na najvažnijim nadmetanjima, zato je i najbolja.
Autor: Živan Lazić
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
