Izvor: Plakatt.com, 20.Feb.2011, 23:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

NIKOLA DŽAFO LEPUS* IN FABULA

Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad
Wednesday 23 Feb 19:00

NIKOLA DŽAFO
LEPUS* IN FABULA
Šta je mrtav zec saznao o umetnosti od J.B.-a**?
Da li je mrtav zec objasnio sve o životu R.B.-u***?
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, 23. februar 2011, 19 časova
A. A. Zečja opera / Zečja polja / Od 365 ostalo 40 / Kružni put
B. B. Zec koji je pojeo muzej / www.zeckojijepojeomuzej.com
C. C. Monografija „Džafo“
U okviru 'Velike proslave' koja je počela 9. juna 2010. Nikola Džafo se u MSUV predstavlja samostalnom izložbom „Lepus in fabula“.
Na otvaranju izložbe premijerno će biti izvedena „Zečja opera“, zamišljena kao drama sa muzikom (po uzoru na prve opere) za dvoje solista, hor i instrumentalni sastav.
Nikola Džafo istražuje komplikovani odnos umetnika i njegovih simboličkih strategija unutar umetničke prakse i izvan nje, nudi ideju da se sačini mapa simboličkih mesta na kojima se prepliću ili upisuju društveni nesporazumi kroz ironične i kontroverzne instalacije koje postavlja. Džafo istoriju umetnosti pretvara u svojevrsni poligon ironija koje simbolizuje prisustvo zeca u materijalnom smislu. Zec se pojavljuje u mnoštvu originalnih artefakata preuzetih iz svakodnevnog života. Konkretan niz ready made predmeta, poređanih u staklene vitrine, sačinjava briljantnu mapu prozaičnih konzumentskih instinkta koje poseduje svaki pojedinac, bilo kog društva. Upravo na mestu koje Nikola Džafo naziva MUZEJ ZECA, susrećemo se sa svim besmislicama od kojih je život sastavljen ili pomoću kojih se on dekonstruiše u ontološkom smislu. (Živko Grozdanić)
U predgovoru knjige Izmišljanje tradicije Erik Hobsbaum piše da su 'tradicije' koje izgledaju, ili koje se smatraju starima, često skorašnjeg datuma, ponekad i izmišljene. 'Izmišljena tradicija' koristi se u smislu izvesnih radnji ritualne ili simboličke prirode, koje se obično upravljaju prema otvoreno ili prikriveno prihvaćenim pravilima i teže da usade određene vrednosti i norme ponašanja ponavljanjem. Iako Hobsbaum ovde intendira socijalni, politički i, pre svega, nacionalni kontekst, možda bi se moglo izvesti pomeranje značenja i pojam “izmišljene tradicije” primeniti i na individualni plan. Dakako, u ovom slučaju “izmišljena” nema pejorativan smisao. Takve konotacije nedvosmisleno postoje kao način dekonstruisanja nacionalnih tradicija u pogledu njihove dugovečnosti i duboke istorijske ukorenjenosti. Ovde na delu pre vidimo mehanizam nastajanja lične, umetničke tradicije, koja je započela mahom slučajno, mahom iz jezika, a potom se osamostalila i krenula u život. (Silvia Dražić, odlomak iz teksta “U kom grmu leži zec?“, Monografija „Nikola Džafo“, MSUV Novi Sad 2011)
Nikola Džafo pokazuje svojevrsni ’zečji’ vunderkamer: zeca koji je pojeo muzej ili muzej koji je pojeo zeca. Tokom čitave decenije brižnog sakupljanja različitih objekata i umetničkih radova sa ’zečjom’ tematikom, Džafo formira muzej (tačnije, kabinet retkosti) zeca, u kojem postoje specijalna odeljenja za pojedine oblasti svestranih odnosa zeca i čoveka. Interesantna je i anti-antropocentrična, antisistematska i subverzivna Džafova ideja o ’svemoćnom’ zecu l’universale kao predsedniku države, intelektualcu, muzejskom kuratoru ili muzeologu: ’zečji’ vunderkamer tako prerasta u postmodernu igru s avangardnim vunderkamerom, kakav je Švitersov Merzbou." (L. Merenik/S. Jovanović, Katalog 12. bijenala umetnosti, Pančevo 2006)
Zečja opera
Autor: Nikola Džafo
Kompozicija: Nineta Avramović-Lončar
Libreto: Vesna Grginčević
Režija: Filip Markovinović
Izvođači
Agota Vitkai-Kučera, sopran
Aleksandar Mladenović, bariton
Kristijan Boroš, klarinet
Goran Erić, truba
Kristof Jan, violončelo
Jelena Rašković, udaraljke
Hor-or-ooor!: Filip Petruševski, Ibro Sakić, Jasmina Graovac, Jelena Zdravković, Miroslav Bošnjak, Slobodan Kasapović, Sonja Obrovski, Stole Milić, Hana Kukučka, Neva Shalom
Voditeljka hora: Nevenka Marjanović
Tumač znakovnog jezika: Dušan Ostojić
Izrada scenografije: Nikola Džafo, Dejan Jankov, Vladimir Ilić
Fotografija: Marija Kostić, Slobodan Stošić
Lepus/lepi (lat.) = zec
Joseph Beuys (1921–1986), How to Explain Pictures to a Dead Hare
(26 November 1965), performance documentation at Galerie Alfred Schmela, Düsseldorf
*Richard Baxter (1966), Dead Hare Explaining Life to The Artist, 2004, oil on canvas

Nastavak na Plakatt.com...