Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Dec.2010, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milosavljević: Neophodan uvoz mleka
NOVI SAD -
Ministar trgodine i usluga Srbije Slobodan Milosavljević izjavio je danas u Novom Sadu da je neophodan uvoz mleka jer tržištu Srbije mesečno nedostaje između 10 i 15 miliona litara.
"Analiza u novembru je pokazala da prilikom proizvodnje i otkupa sirovog mleka imamo između 10 i 15 miliona litara mleka manje od potreba tržišta. To govori da su u Srbiji stočarstvo i proizvodnja mleka već duže vremena destimulisani", rekao je Milosavljević na konferenciji >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << za novinare u Produktnoj berzi.
Izvezeno 30000 muznih krava
On je ocenio da povećanje premija za mleko nije dovoljno, obzirom na to da su u okruženju one znatno veće, o čemu govori i podatak da je ove godine iz Srbije izvezeno preko 30.000 grla muznih krava, najviše u države u okruženju kao što je Bosna i Hercegovina.
"To je ključni razlog zašto u Srbiji nema dovoljno mleka. Krave su mahom izvezene u Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, odnosno Republiku Srpsku, gde su premije za litar mleka, preračunato 10 do 15 dinara. Kod nas su sve do pre nekoliko dana iznosile svega 1,5, a nakon rebalansa još uvek nedovoljnih četiri dinara", rekao je Milosavljević, koji je godinu dana, od sredine 2007. do leta 2008, bio ministar poljoprivrede.
Ministar je ocenio da uvoz mleka u Srbiji nije usmeren protiv proizvođača, već da bi se potrošači osećali komotnije prilikom kupovine te životne namirnice.
Milosavljević je ocenio da su uredba Ministarstva trgovine o obavezi prerađivača da na tržište plasiraju 40 odsto otkupa u vidu svežeg mleka i povećanje premija za mleko ipak doprineli smirivanju tržišta.
On se založio za znatno povećanje agrarnog budžeta, ali i drugačiju raspodelu para unutar njega.
"Stočarstvo trenutno čini samo 30 odsto ukupne poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, što znači da je naš agrar nerazvijen. Potrebno je znatno više ulagati u stočarstvo, pa nestašica mleka ne bi bilo", istakao je Milosavljević.
Prema njegovom mišljenju, pogrešno je što veći deo izvoza poljoprivrednih proizvoda, koji će ove godine dostići vrednost od dve milijarde dolara, predstavljaju primarni proizvodi, pre svega pšenica i kukuruz, ali i maline.
"Bolje bi bilo da svetu prodajemo proizvode višeg stepena prerade, u koje je ugrađen i rad. Time bi postigli bolju cenu i stabilizovali domaće tržište hrane", zaključio je Milosavljević.
Govoreći o ceni hleba, Milosavljević je rekao da Ministarstvo trgovine poštuje dogovor sa Unijom pekara Srbije o mesečnoj pozajmici 100.000 tona pšenice iz Republičkih robnih rezervi pod uslovom da cena hleba ostane na nivou od 1. avgusta.
"Imamo određenih problema sa obezbeđivanjem garancija pa dolazi do kašnjenja isporuke pšenice", rekao je Milosavljević i dodao da kako budu stizale garancije, tako će i Unija dobijati dogovorene količine pšenice.
On je ocenio da u slučaju da cena pšenice nastavi da raste, ipak nije realno očekivati da cene hleba ostanu na sadašnjem nivou.
Veliki igrači "izmanipulisali" poljoprivrednike
Ministar trgovine je izjavio da su "veliki igrači" na srpskom tržištu "izmanipulisali" poljoprivrednike i otkupili ceo rod pšenice po niskoj ceni.
"Pšenica je u rukama velikih igrača koji su izmanipulisali primarne proizvođače da prodaju pšenicu po upola nižoj ceni od trenutne. Sasvim je jasno ko tu pravi profit", rekao je Milosavljević.
Ministar trgovine složio se sa predlogom ministra poljoprivrede Šaše Dragina o preduzimanju mera kako bi se izvoz pšenice opteretio carinom ili izvoznom taksom, što bi dovelo do destimulisanja izvoza.
"Nisam se nikada pokajao zbog predloga da se 2008. zabrani izvoz pšenice i kukuruza. Zato sam saglasan da se preduzmu neke mere kako bi bilo više pšenice na našem tržištu", rekao je Milosavljević.
On je ocenio da izvoz primarnih poljoprivrednih proizvoda Srbiji nikada neće moći da stvori dovoljan priliv deviza i rast životnog standarda stanovništva.
"Ove godine imaćemo rekordan izvoz u agraru od oko dve milijarde dolara, a suficit će iznositi oko milijardu. To je jako dobro, ali bi bilo i više da ne izvozimo sirovine i poluproizvode, već proizvode za šta imamo velike industrijske potencijale.
Berza za ratarske kulture u Novom Sadu
Milosavljević je u Novom Sadu razgovarao sa direktorom Produktne berze Žarkom Galetinom o izradi zakona o robnim berzama, za koji je rekao da će biti usvojen tokom 2011. i stvoriti još bolji ambijent za trgovinu u Srbiji.
"Početkom 2011. radna grupa počeće pisanje zakona, a njegov nacrt trebalo bi da bude gotov u aprilu, kada ćemo otvoriti javnu raspravu", rekao je Milosavljević i dodao da je ideja da Srbija ima tri robne berze.
Berza za ratarske kulture nalazila bi se u Novom Sadu u sadašnjem sedištu Produktne berze, berza električnih energenata bila bi u Beogradu, dok je ideja da berza jagodičastog voća bude u Zapadnoj Srbiji, najverovatnije u Užicu.
Žarko Galetin je rekao da je za budući rad robnih berzi najproduktivnije doneti Zakon o robnim berzama, što je pokazala i studija Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
"Zakon bi nam dao mogućnost otvaranja novih tržišta i efikasnijeg trgovanja. Naš cilj je da budemo referentna regionalna berza, a naša pozicija i poluvekovni rad potpuno nam daju za pravo da tako i bude", rekao je Galetin.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
