Izvor: Radio 021, 24.Apr.2020, 19:47
Mentalno zdravlje u doba korone - što duži policijski čas, to veća potreba za psihološkom podrškom
Ubrzo nakon proglašenja vanrednog stanja u Srbiji, građani kojima je bila potrebna psihološka podrška, savet ili da ih jednostavno neko stručan sasluša na raspolaganju su imali čet sa psiholozima, a u okviru inicijative Instituta za javno zdravlje Vojvodine i Društva psihologa Srbije.
"Mentalno zdravlje u doba korone" slogan je kojim se vode naši psiholozi, na zadatku da putem društvenih mreža, a prvenstveno na Fejsbuku i Instagramu, pomognu onima >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << koji su u potrazi za savetom ili rečima ohrabrenja u ovo krizno vreme.
Osim Fejsbuk i Instagram stranice, sada imaju i kontakt formu direktno na sajtu mentalnozdravljeikorona.rs, a uskoro će proraditi i posebna imejl adresa. O iskustvima u razgovorima sa građanima prethodnih sedmica razgovarali smo sa psihologom Dragicom Jovišević sa Instituta za javno zdravlje Vojvodine.
Više javljanja građana kada je policijski čas
Teskoba, stres i anksioznost neki su od glavnih motivacija građana da potraže pomoć psihologa, kaže Jovišević. Kako precizira, vidno je više poruka stiže za vreme policijskog časa.
"Takođe, što je policijski čas duži, to je i više ljudi koji nam se javljaju. Ljudi mahom znaju kako da u normalnim okolnostima izađu na kraj sa problemima, ali te strategije sada ne mogu da primene i tu nastaje problem. Na primer, neko voli da ide u šetnje i to mu mnogo pomaže, ali to trenutno nije opcija i onda je teskoba pojačana. Nije problem samo ni zatvorenost, već sve promene koje se velikom broju ljudi sada dešavaju, jer situacija ipak zahteva dosta prilagođavanja", pojašnjava naša sagovornica.
Strah od zaraze jedan je od motivatora ljudi da potraže pomoć psihologa, ali tu se nalaze i strahovi za opštu egzistenciju, zdravlje ukućana i prijatelja, organizacija života, pa čak i višak slobodnog vremena, koji neki imaju. Dragica Jovišević kaže da, pak, postoje i oni koji su u ovim periodima preopterećeni poslom i rade značajno više, što ih dodatno i mentalno opterećuje.
"Ljudi nam se javljaju sa različitim pričama, što i jeste očekivano jer je ovo kolektivna kriza. Ljudi su uznemireni ovom situacijom i kad razgovaraju sa psihologom, imaju priliku da otvoreno kažu kako se osećaju, bez straha da će biti osuđeni i to je nešto što svakako ljudima prija. Naš osnovni zadatak je psihološka podrška koja podrazumeva i slušanje, ali i normalizaciju reakcija jer je uobičajeno da se u kriznim situacijama ljudi osećaju teskobno. Kroz razgovor, mi ih polako navodimo da se sete na koje načine su rešavali slične situacije u prošlosti, a kako bi se oslonili na psihološku snagu koju i inače poseduju. Sve ostalo bi bila psihoterapija i izlazi iz ovog okvira", odgovara naša sagovornica na pitanje kakva su iskustva u komunikaciji sa građanima.
Takođe, naglašava da se javljaju i građani koji inače konsultuju psihologa ili psihijatra.
Ilustracija: Mentalno zdravlje u doba korone @ FB
Psihološka podrška putem četa - uspešno ili ne?
Psihološko savetovanje putem pisane forme nije novina u radu stručnjaka, ali čet jeste specifičan i oblik komunikacije koji nije zamišljen za psihoterapiju ili savetovanje. Ali, da li može da bude uspešna forma?
"Većina korisnika naše pomoći su na kraju razgovora zaista zadovoljni. Istina je da je nekim ljudima teško da na taj način izraze svoj problem, a i nama je isto izazovno, kao vid komunikacije. Obuku nam je držala koleginica Tatjana Bokun iz centra "Srce", koje već duže ima čet podršku. I nama je značilo ovo iskustvo, ovo je ipak nova forma komunikacije i za nas. Zanimljivo je da je nekim građanima ovako bilo lakše da se izraze, a i forma odgovara onima koji, na primer, kod kuće nemaju mogućnost da razgovaraju putem telefona u intimi", pojašnjava psihološkinja Instituta za javno zdravlje Vojvodine u razgovoru za 021.
Interesantno je da se pojedini građani javljaju i po nekoliko puta nedeljno, što je samo znak da im je potrebna kontinuirana podrška, dodaje naša sagovornica.
U planu sadržaj za mališane
Karantin može da bude i uglavnom jeste naporan porodicama sa decom, kaže Dragica Jovišević. Roditeljima je teško da izdvoje i onih minimalnih 15 minuta dnevno samo za sebe i svoje misli, a to može dosta da ih košta u smislu očuvanja mentalnog zdravlja.
"U planu su nam aktivnosti sa decom - razmišljamo kako su sada deca i roditelji usmereni jedni na druge, čitave porodice promenile su svoje svakodnevnice i to može da bude opterećujuće. Razmišljamo o organizovanju nekih jednostavnih onlajn aktivnosti za decu, a upravo razrađujemo ideju jer je malo komplikovano prilagoditi je deci predškolskog uzrasta. Ovaj edukativan, ali i zabavan sadržaj o mentalnom zdravlju namenjen deci trajao bi dvadesetak minuta, koliko bismo i rasteretili roditelje i dali im prostor da se makar malo posvete sebi", najavljuje Dragica Jovišević.
Inače, na sajtu mentalnozdravljeikorona.rs možete da pronađete seriju zanimljivih tekstova na temu mentalnog zdravlja, a sadržaj postaje tematski - ove sedmice čekaju vas tekstovi posvećeni knjizi, naredne sedmice naši psiholozi pisaće o filmovima, a sedmice nakon te baviće se muzikom.
Riznica ideja
Takođe, građani mogu da učestvuju i u projektu "Riznica ideja – zajedno kroz pandemiju" tako što će psiholozima poslati, u formatu po izboru (video, fotografija, kolaž, vizual, kratak tekst, foto priča...) ideje o tome šta im pomaže da se osećaju bolje u ovim pandemijskim danima.
Predloge o tome šta im pomaže da prevladaju strah, uznemirenost, teskobu, da ispune vreme, ostanu u kontaktu sa drugima i ostale teme svako zainteresovan da učestvuje može da pošalje na mejl mzudobakorone@gmail.com do nedelje, 26. aprila.
Više o mentalnom zdravlju u doba virusa korona čitajte i u našem članku OVDE.
Autor: Gorica Nikolin - gorica@021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
