Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Jun.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kuntić: Nastaviti privatizaciju medija
NOVI SAD - Pomoćnik vojvođanskog sekretara za informacije Kalman Kuntić izjavio je da se privatizacija medija mora nastaviti, jer je to preduslov slobode informisanja, ali je upozorio da država mora institucionalno da pomogne medijima koji emituju na jezicima nacionalnih manjina kako bi opstali.
Kuntić je na okruglom stolu "Informisanje na jezicima nacionalnih manjina" u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine (NDNV) rekao da niko nije protiv privatizacije medija i >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da je pokrajinska vlada krajem 2007. godine zatražila privremenu suspenziju privatizacije, kako bi se spasili programi na manjinskim jezicima.
Pokrajinski funkcioner je kazao da je potom došlo do zloupotrebe obustavljanja privatizacije, pa su neki mediji u Srbiji preko noći uvodili manjinske jezike, uglavnom romski, u svoje programe, nakon čega je obustavljena i privatizacija tih medija.
"Dakle, privatizacija nije obustavljena zbog manjinskih medija, a to što je na suspenziji privatizacije uzjahao i Kurta i Murta, nisu krivi manjinski mediji", poručio je Kuntić.
Institucionalna pomoć
On se zauzeo da država i dalje institucionalno pomaže programe na jezicima nacionalnih manjina, jer oni po definiciji nisu profitabilni i ne mogu da budu u potpunosti samoodrživi.
Kuntić je ponovio da se zauzima za nastavak privatizacije i ocenio da je situacija na medijskom tržištu sada izrazito neravnopravna, jer nisu svi mediji privatizovani.
Medijski analitičar Žužana Serenčeš ocenila je da je evidentno da ne postoji razrađena državna strategija za privatizaciju manjinskih medija u Vojvodini.
Serenčeš je na okruglom stolu navela da je nepostojanje takve strategije logična posledica činjenice da u Srbiji ne postoji promišljena i dugoročna manjinska politika.
Obustavljena privatizacija
Ona je ocenila da je privatizacija medija u Srbiji obustavljena ne zbog zaštite programa na manjinskim jezicima, što je bilo zvanično obrazloženje, već zbog nagodbi i trgovine između pojedinih političkih partija.
"Da je to tako, svedoči i činjenica da se, ni godinu i po nakon zaustavljanja privatizacije, još ne zna kada će taj proces biti otkočen, a rešenja za opstanak manjinskih programa se i ne naziru", kazala je Žužana Serenčeš.
Ona je ocenila da država mora da razradi institucionalne mehanizme kojima će biti obezbeđena materijalna podrška manjinskim medijima, jer ti mediji bez podrške ne mogu da opstanu.
"U sadašnjoj situaciji, način ostvarivanja manjinskih prava na informisanje u mnogim slučajevima zavisi isključivo od trenutnih političkih okolnosti ili interesa političkih elita", ocenila je Serenčeš.
Ona je kritikovala i manjinske nacionalne savete i ocenila da oni itekako utiču na uređivačke politike listova čiji su osnivači, što za posledicu ima zatvaranje tih listova u etničke okvire i nedostatak interkulturalnosti.
Prenos osnivačkih prava
Skupština Vojvodine prenela je 2004. godine osnivačka prava nad listovima na manjinskim jezicima na manjinske nacionalne savete.
Serenčeš je kritikovala i Radio-televiziju Vojvodine, za koju je kazala da udovoljava zakonskoj obavezi emitovanja programa na jezicima nacionalnih manjina na svom Drugom programu, ali je ocenila da je taj program veoma niskog kvaliteta.
Žužana Serenčeš danas je predstavila analizu "Informisanje na jezicima nacionalnih manjina u Vojvodini i deetatizacija", koju je izradila u okviru projekta NDNV-a.
U analizi se navode i podaci pokrajinskog sekretarijata za informacije, po kojima u Vojvodini danas postoji 114 manjinskih medija i manjinskih medijskih proizvoda, na ukupno 11 jezika, bilo da je u pitanju štampa, radio ili televizija.
Najviše manjinskih medija i proizvoda, ukupno 48, ima na mađarskom jeziku.
Okrugli sto NDNV je organizovalo uz podršku Fonda za otvoreno društvo i pokrajinskog sekretarijata za informacije.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
