Izvor: Blic, 22.Jun.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krov nad glavom posle dugih 18 godina
Novi Sad - Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić, povodom Svetskog dana izbeglica, uručio je juče u Nadalju kod Srbobrana pomoć od 3,5 miliona dinara za kupovinu pet porodičnih kuća i građevinskog materijala izbegličkim porodicama koje su se nastanile u Rakovcu, Čortanovacima, Ratkovu, Futogu i Novom Sadu. Novac je obezbedila pokrajinska vlada i Fond za pružanje pomoći izbeglicama, prognanicima i raseljenima.
- Iako to nije u našoj nadležnosti, pokrajinska administracije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je do sada obezbedila kuće za oko 590 izbegličkih porodica koje su izbegle na prostor Vojvodine. Istovremeno, od pokrajine 33 povratničke zadruge u Bosni i Hrvatskoj dobile su pomoć, a ove nedelje biće potpisan sporazum sa Srpskim nacionalnim većem iz Zagreba o osnivanju „Tesla" banke u Hrvatskoj. Vlada Vojvodine će preko Fonda za razvoj pokrajine u tu banku kao deo osnivačkog kapitala usmeriti 150 miliona dinara - rekao je Pajtić i dodao da u Vojvodini postoje još samo dva kolektivna izbeglička centra.
Pajtić je rekao da je strateški cilj Vlade Vojvodine da se i ova dva centra za dve godine zatvore i da se svim ljudima koji su izbegli sa ratnih područja nekadašnje Jugoslavije obezbedi pristojan život i krov nad glavom.
On je uputio i poziv najboljim srednjoškolcima iz izbegličkih populacija da konkurišu u okviru ponuđenog programa pokrajinske administracije namenjenog za podršku njihovom školovanju kako bi lakše završili školovanje, odnosno stigli do univerzitetske diplome i postali uspešni građani.
Dušanki i Živku Dodiću, posle skoro dvadesetogodišnjeg potucanja od Bosne i Kosova, juče je u Čortanovcima obezbeđen krov nad glavom.
- Do izbijanja rata s troje dece živeli smo u Zenici. Kao intelektualci, ja inženjer mašinstva, a suprug diplomirani ekonomista, do 1992. radili smo u metalurgiji. Ratni vihor nas je poneo u Kosovsku Vitinu, gde sam u Srednjoj mašinskoj školi predavala stručne predmete, a suprug je dobio zaposlenje u opštinskoj administraciji. Nakon dolaska međunarodnih mirovnih snaga, na Kosovu nam se desila porodična tragedija. Komšije su nam ispred zgrade, naočigled dvoje mlađe dece, ubile najstarijeg sina - učenika trećeg razreda gimnazije. Posle te tragedije ponovo smo krenuli u izbeglištvo. Zbog sinovljeve smrti suprug mi je oboleo. U izbeglištvu od mesta do mesta po Sremu, iako sa fakultetskim diplomama, nadničeći na tuđim njivama, školovali smo srednjeg sina, inženjera informatike, i ćerku, koja je apsolvent na Učiteljskom fakultetu - priča Dušanka, nekadašnja direktorka razvoja u zeničkoj metalurgiji.
Njen suprug Živko, posle kosovske rane koju ne može da preboli, zbog dece se raduje što je dobio kuću u Čortanovcima.
- Nije daleko od grada, pa će sin i ćerka kad dobiju zaposlenje moći da putuju jer nam je Novi Sad udaljen samo 20 kilometara - kaže Živko Dodić.
Stambeno pitanje juče je rešeno i Ljubici Čude, koja se potucala po izbegličkim centrima sa četvoro dece nakon što je pre 15 godina izbegla iz Gračca.
- Decu sam rađala po zbegovima - nastarijeg Trifuna u Kninu, drugo u susednom Golućiću, a dvoje mlađe u izbegličkom centru na Fruškoj gori - kaže Ljubica, nadajući se stipendiji za Trifuna.
- Predsednik je obećao pošto Trifunu knjiga dobro ide - podseća ona.
