Izvor: Radio 021, 10.Feb.2019, 09:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko su građani Srbije religiozni
Istraživački centar Pev je proverio koliko su građani u 34 evropske države religiozni, a u istraživanju su analizirani i Srbija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina.
Religioznost je definisana kroz četiri kategorije: važnost religije, pohađanje verskih službi, učestalost molitve i vera u Boga.
U ovom istraživanju, visoko religiozna definisana je kao svaka odrasla osoba koja ima visok skor u najmanje dve od četiri navedene kategorije, a da nema nizak skor >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << ni na jednoj od ostlaih: pohađanje verskih službi najmanje jednom mesečno, dnevna molitva, verovanje u Boga sa apsolutnom sigurnošću i isticanje važnosti religije. Ako neka osoba ima nizak nivo religioznosti na samo jednoj od kategorija, a vrlo visoko na preostale tri, onda se i dalje smatra "visoko religoznom" osobom.
Koristeći se ovom kombinovanom merom, primetno je da su državljani centralne i istočne Evrope skloniji visokoj religioznosti.
U Jermeniji i Grčkoj, otprilike polovina ispitanih je visoko religiozna. Sa druge strane, tek svaka deseta osoba u Danskoj, Švedskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu može se smatrati visoko religioznom.
Slična je situacija i ako pogledamo pojedinačne kategorije religioznosti - u centralnoj i istočnoj Evropi religija je važnija, ljudi više pohađaju verske službe, češće se mole i u većoj meri veruju u Boga sa apsolutnom sigurnošću.
Ali, postoje i odstupanja u zemljama zapadne Evrope - 37 odsto Portugalaca je visoko religiozno, što je znatno odstupanje od proseka "komšiluka".
Istraživanjem su obuhvaćene i tri države užeg regiona - Srbija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina. U Bosni i Hercegovini gotovo polovina spada u grupu visoko religioznih (46 odsto), u Hrvatskoj 44 odsto, a u Srbiji 32 odsto.
Pogledamo li pojedinačne kategorije religioznosti, vidimo da su države regije uglavnom u samom vrhu liste. Bosna i Hercegovina druga je u kategoriji "važnost religije" - 54 odsto kaže da je religija vrlo važna u njihovim životima. Jedino su Grci imali veći postotak - 55 odsto. Hrvatska je na šestom mestu sa 42 odsto, a Srbija na devetom, sa 34 odsto, piše portal Al Džazira Balkan.
U Hrvatskoj 40 odsto ispitanih je reklo da pohađa verske službe najmanje jednom mesečno, istim postotkom je na četvrtom mestu iza Poljske, Rumunije i Italije. U BiH svaka treća osoba (35 odsto) pohađa verske službe na mesečnom niovou, a u Srbiji svaka peta (19 odsto).
I po učestalosti molitve Hrvatska je prva u regiji - 40 odsto Hrvata reklo je da se moli svaki dan i na četvrtom su mestu, iza Moldavije, Jermenije i Rumunije. U BiH 32 odsto kaže da se svakodnevno moli, a u Srbiji 27 odsto.
Dve trećine ljudi u BiH (66 odsto) kaže da veruje u Boga sa apsolutnom sigurnošću. Ispred njih su samo još Jemenija (79 odsto) i Gruzija (73 odsto). U Srbiji 59 odsto ljudi veruje u Boga sa apsolutnom sigurnošću. Sličan je postotak u Hrvatskoj – 57 odsto.
Mapu religioznosti u evropskim državama možete pogledati OVDE.
Autor: Al Džazira Balkan
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
