Religioznost je definisana kroz četiri kategorije: važnost religije, pohađanje verskih službi, učestalost molitve i vera u Boga.
U ovom istraživanju, visoko religiozna definisana je kao svaka odrasla osoba koja ima visok skor u najmanje dve od četiri navedene kategorije, a da nema nizak skor ni na jednoj od ostlaih: pohađanje verskih službi najmanje jednom mesečno, dnevna molitva, verovanje u Boga sa apsolutnom sigurnošću i isticanje važnosti religije. Ako neka osoba ima nizak nivo religioznosti na samo jednoj od kategorija, a vrlo visoko na preostale tri, onda se i dalje smatra "visoko religoznom" osobom.
Koristeći se ovom kombinovanom merom, primetno je da su državljani centralne i istočne Evrope skloniji visokoj religioznosti.
U Jermeniji i Grčkoj, otprilike polovina ispitanih je visoko religiozna. Sa druge strane, tek svaka deseta osoba u Danskoj, Švedskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu može se smatrati visoko religioznom.
Slična je situacija i ako pogledamo pojedinačne kategorije religioznosti - u centralnoj i istočnoj Evropi religija je važnija, ljudi više pohađaju verske službe, češće se mole i u većoj meri veruju u Boga sa apsolutnom sigurnošću.
Ali, postoje i odstupanja u zemljama zapadne Evrope - 37 odsto Portugalaca je visoko religiozno, što je znatno odstupanje od proseka "komšiluka".
Istraživanjem su obuhvaćene i tri države užeg regiona - Srbija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina. U Bosni i Hercegovini gotovo polovina spada u grupu visoko religioznih (46 odsto), u Hrvatskoj 44 odsto, a u Srbiji 32 odsto.
Pogledamo li pojedinačne kategorije religioznosti, vidimo da su države regije uglavnom u samom vrhu liste. Bosna i Hercegovina druga je u kategoriji "važnost religije" - 54 odsto kaže da je religija vrlo važna u njihovim životima. Jedino su Grci imali veći postotak - 55 odsto. Hrvatska je na šestom mestu sa 42 odsto, a Srbija na devetom, sa 34 odsto, piše portal
Al Džazira Balkan.
U Hrvatskoj 40 odsto ispitanih je reklo da pohađa verske službe najmanje jednom mesečno, istim postotkom je na četvrtom mestu iza Poljske, Rumunije i Italije. U BiH svaka treća osoba (35 odsto) pohađa verske službe na mesečnom niovou, a u Srbiji svaka peta (19 odsto).
I po učestalosti molitve Hrvatska je prva u regiji - 40 odsto Hrvata reklo je da se moli svaki dan i na četvrtom su mestu, iza Moldavije, Jermenije i Rumunije. U BiH 32 odsto kaže da se svakodnevno moli, a u Srbiji 27 odsto.
Dve trećine ljudi u BiH (66 odsto) kaže da veruje u Boga sa apsolutnom sigurnošću. Ispred njih su samo još Jemenija (79 odsto) i Gruzija (73 odsto). U Srbiji 59 odsto ljudi veruje u Boga sa apsolutnom sigurnošću. Sličan je postotak u Hrvatskoj – 57 odsto.
Mapu religioznosti u evropskim državama možete pogledati
OVDE.
.jpg "Počeo Kolegijum o radnoj grupi za birački spisak, sastankom predsedava Ana Brnabić")
.jpg "Brnabić za 15h zakazala sastanak oko radnih grupa za birački spisak i izborne uslove")
.jpg "Na biciklistu na Novom Beogradu pala metalna ograda bivšeg buvljaka: Završio u Urgentnom")
.jpg "Novaković: Uslovi za izbore neće biti ravnopravniji ako ne učestvujemo, moramo biti strpljiviji")
Komentari 44
Petar123
Mitke
vslv
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar