Izvor: Luftika.rs, 28.Jan.2021, 01:14
Kako je NP Fruška gora angažovao armiju botova sa lažnim profilima da diskredituje jednu aktivistkinju
Ime Dragane Arsić, ekološke aktivistkinje i čelnice Pokreta Odbranimo šume Fruške gore, dobro je poznato ovdašnjoj javnosti.
Znaju je pre svega oni kojima je stalo do toga da sačuva priroda, najveće blago Srbije, zemlje koja ima apsolutno sve uslove da postane ekološka oaza kakvoj u svetu nema ravne, a koja se polako ali sigurno pretvara u zapuštenu deponiju.
Bog je Srbiji podario prekrasne šume, bistre reke, pitome planine i rosne livade, no, šta to vredi kada je uništavaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Luftika.rs << oni čiji je jedini bog novac ili pak “nižni duhom” koji nemaju svest o tome šta čine sebi i svom potomstvu.
Dragana Arsić i njen OŠFG bore protiv takvih, ali u svom ratu, nažalost, nemaju odgovarajuću podršku zvaničnih državnih institucija. Naprotiv.
NEZAMISLIVO
Zamislite da neki američki milijarder otkupi nekoliko desetina hektara zemlje u Jelouston parku, ogradi imanje bodljikavom žicom, sagradi mermernu vilu sa sve zlatnim lavovima na kapiji i probije do nje betonski put koji vijuga između toplih izvora i egzotičnog drveća.
Usput poseče dosta tih retkih skupocenih biljaka i zamandali prilaz.
Pri tome, uprava najpoznatijeg nacionalnog parka u Americi ni prstom ne mrda, kao što ne reaguje ni kada drugi uzurpiraju zakonski zaštićenu teritoriju.
Pa se onda pojavi uzbunjivač, ekološki aktivista, ljubitelj prirode koji sve to uredno prijavljuje, ali država i njeni organi reaguju tek reda radi, razvodnjavaju i odugovlače u beskraj. Nezamislivo!
SVI U ZATVOR
Bio taj bogataš Bezos, Gejts ili Tramp, i imao sav novac ovog sveta, ako bi u rezervat prirode koji je svojevrstan američki brend, postavio samo ciglu bez dozvole (koliko god da je parcela njegovo vlasništvo), ili iščupao vlat trave u zaštićenoj zoni, završio bi u zatvoru zajedno sa onima koji su mu gledali kroz prste, ili bi svi papreno platiili kršenje zakona.
Tako je to u Americi, a kod nas.
BEZ MILOSTI A NEKAŽNJENO
Primera ima koliko hoćeš a jedan nam je tu, pred nosom.
Fruška gora, pluća Vojvodine, nacionalni park, zakonom zaštićeno prirodno dobro, postaje prćija tajkuna koji nemilice unakazuju njene lepe pejzaže.
Bez milosti. Nekažnjeno. Na očigled onih koji moraju da je štite a i sami je, nažalost, devastiraju.
DEŽURNI KRIVAC
A kad se pojavi uzbunjivač s početka ove priče, koji bi da spase ono što se spasti može, e, taj postaje dežurni krivac, državni neprijatelj na kojeg se baca drvlje i kamenje.
Nije dakle, krivac onaj što je posekao drveće, betonirao i uzurpirao, ni onaj koji je dužan da čuva i pazi ali, ogrezao u korupciji i pohlepi, ne mari za očigledne činjenice, niti onaj koji mora da sprovodi zakon a to čini mlako, sporo i neefikasno.
“Dežurni krivac” je Dragana Arsić jer ukazuje na očigledne zloupotrebe i kontinuirano devastiranje prirodnog blaga: njene tvrdnje se mogu vrlo lako dokazati – potrebno je samo prošetati Fruškom gorom i ništa više.
OPSKURNI PORTAL I LAŽLJIVA MILICA
Dragana Arsić je trn u oku, opasna pretnja javašluku na Fruškoj gori, pa ne iznenađuje činjenica da joj je posvećeno mnoštvo (nepismenih i skarednih) tekstova na opskurnom sajtu Prismotra.net, te da je čak otvoren lažni profil na Fejsbuku, čiji je isključivi cilj da diskredituje ovu hrabru ženu.
– Ta stranica je “kreativni” marketinški projekat Javnog preduzeća Nacionalni park Fruška gora, čiji je cilj popravljanja imidža.
Prvo su sarađivali s Prismotrom, preko koje su lansirani napadi i laži, uz blaćenje aktivista i novinara, ljudi koji misle kritički i istupaju javno, ali je država ipak morala da ugasi taj portal zla.
Sad su se sveli na botovsku mrežu ljudi iz javnih preduzeća i ostalih “zainteresovanih” strana – otkriva Dragana Arsić.
Osoba koja se krije iza imena Milica Karadžić i predstavlja kao osnivač FB grupe Volim Frušku goru, prikupila je veliki broj prijatelja (sve je, naravno, privukao naziv) kojima direktno šalje objave koje, isto kao i svojevremeno portal Prismotra.net, na primitivan način vređaju Draganu Arsić.
Tu se ni jednim jedinim argumentom ne pobijaju Draganine tvrdnje u vezi sa permenentnim i uništavanjem Fruške gore, to su, prosto, niski udarci polupismenih botova iza kojih, sva je prilika, stoji neko od onih kojima je stala na žulj.
Pre svega, Javnom preduzeću Nacionalni park Fruška gora, čiji čelnici skrštenih ruku posmatraju kako rapidno propada prirodno blago.
UPRAVLJAČ BEZ KOMPASA
Pokret OŠFG, na čijem je čelu Dragana Arsić podneo je desetak inspekcijskih prijava zbog nesavesnog poslovanja upravljača JP Nacinalni park Fruška gora, i kako su sve do jedne bile osnovane, rezultirale su prekršajnim prijavama i jednom kvalifikacijom privrednog prestupa.
Ti procesi su u toku pred više lokalnih sudova.
– Ukazivali smo argumentovano na suštinke i sistemske probleme koje zaštićeno područje prirode ima usled neadekvatnog modela upravljanja. Umesto da oživljava Frušku goru, da je čuva, neguje i predlaže projekte koji bi od nje napravili istinsku oazu prirode, to javno preduzeće, uz nečuveno ignorisanje nezakonitih akcija i radnji, seče šume i prodaje drvo kako bi isplaćivalo plate.
Naš pokret ima mnoštvo predloga kako da se oživi i oplemeni Fruška gora, a institucionalne aktivnosti zaokružili smo peticijom “Šume šume – sačuvajmo šume Fruške gore”.
Prikupili smo 13.000 potpisa i predali ih Ministarstvu zaštite životne sredine. Nadamo se da će naši predlozi biti usvojeni – optimista je, uprkos svemu, Dragana Arsiić.
NO PASARAN
A lični napadi su, kaže, bili nešto što se moglo očekivati.
– Kada sam ušla u ekološki građanski pokret, znala sam u startu da će to biti put pun izazova, a jedan od njih jeste i agresivni atak na ličnost, lična diskreditacija, blaćenje iznošenjem laži o privatnom životu ili karijeri.
Cilj napada je da me primoraju da odustanem od časnog građanskog stava da branim javni interes i štitim javno dobro, kako bi uzurpatori nesmetano nastavili sa svojim umreženim koruptivnim nezakonitim poduhvatima. E pa, neće moći – kaže Dragana Arsić.
MONTI PAJTON NA SRPSKI NAČIN
U nizu “grehova” koji joj se “stavljaju na dušu” ima bezbroj besmislica koje pokazuju da je tu na delu nižerazredna botovska ekipa. Dno dna.
Dragani se zamera što po Fruškoj gori vozi bicikl “koji nije jeftin” ( njen muž Tibor, svojevremeno selektor ženske biciklističke reprezentacije Jugoslavije), spočitava joj se što ima slobodnog vremena (?!), što ponekad obuče lepu haljinu, što ima urednu frizuru, što odlazi na prijeme.
Naravno, kao i sve one koji imaju kritički stav prema vlastima, botovi su je “spanđali” sa Draganom Đilasom, dežurnim krivcem za sve srpske patnje, od Kosovskog boja naovamo.
Da nije beskrajno jadno i ružno, bilo bi urnebesno, bilo bi Monti Pajton.
SATISFAKCIJA PREKO SUDA
Međutim, ono zbog čega će Dragana presaviti tabak i tužiti one koji su mesecima blatili njeno ime jesu uvrede na račun poslovnog kredibiliteta.
– O mojoj besprekornoj poslovnoj karijeri u Erste banci (pre kupovine Novosadska banka) dugoj trideset godina, bez ijedne mrlje, izneta je najgnusnija laž tabloidnog tipa, tako da sam se pitala da li uopšte ima smisla spuštati se na taj nivo i demantovati. Odlučila sam da ipak reagujem jer osećam veliku odgovrnost prema ljudima koji prate i podržavaju rad Pokreta i koji veruju mom
timu i meni – ističe Dragana, dodajući da naslućuje ko bi mogao da stoji iza napada na njen lik i delo.
GLAVNI RAZLOG JE “KESTEN”
– Naravno, postoji razlog zbog kojeg me taj portal i fejsbuk stranica targetiraju na takav način.
Verujem da je sve to pokrenuto zbog slučaja s fruškogorskim vidikovcem “Kesten” za koji smo podneli veliku prijavu još početkom juna prošle godine.
Inspekcija za zaštitu životne sredine ustanovila je niz nezakonitih radnji u trenutnoj fazi nadzora, a kako od njih još nismo dobili konačan odgovor, naša pretpostavka je da taj nadzor još uvek traje.
S druge strane, situacija na terenu je takva da investitori nesmetano nastavljaju nezakonitu izgradnju na najlepšem vidikovcu Fruške gore, dok ekipa iz JPNPFG na sve to žmuri.
Sa slučajem “Kesten” mi smo razotkrili jedan uhodan model investotorskih napada na prirodna dobra, (u ovom slučaju Fruške gore, ali tako je u celoj Srbiji), u kojem su interesno umreženi mnogi subjekti.
“Kesten” je školski primer klijentelističkog odnosa institucija prema investitorima i slika države koja umesto da štiti javni interes i javno dobro, biva zaštitnikom kapitala i finansijera partije – zaključuje Dragana Arsić.
