Izvor: Radio 021, 01.Okt.2018, 08:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kada će zagađivač početi da plaća?
Osam godina nakon donošenja Strategije upravljanja otpadom, napisane da bude osnovni dokument za racionalno i održivo upravljanje otpadom u Srbiji, od planiranog nije učinjeno gotovo ni polovina.
Strateško rešavanje problema nije snažna tačka države. Dokaz je upravo u Strategiji upravljanja otpadom 2010-2019. godine, kojom je predviđeno pažljivo i postepeno uvođenje ozbiljnih novina u sistem zaštite životne sredine, poput programa prevencije stvaranja otpada, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << regionalnih planova upravljanja otpadom, tretmana opasnog i drugog otpada, primarne separacije na svakom nivou (dakle, i u domaćinstvima), razvoja sistema za reciklažu, uspostavljanja sistema za upravljanje posebnim otpadom poput neupotrebljivih guma, akumulatora, baterija, ulja, vozila, elektrootpada...
Štaviše, ovaj dokument već na početku navodi da dugoročna strategija podrazumeva poboljšanje kvaliteta života stanovništva osiguravanjem željenih uslova životne sredine i očuvanjem prirode zasnovane na održivom upravljanju. Podrazumeva i "prihvatanje veće pojedinačne odgovornosti za životnu sredinu i aktivnije učešće javnosti u procesima donošenja odluka" jer mora da se utvrdi odgovornost i smanji opasnost od nepropisno odloženog otpada za buduće generacije.
Činjenica je da će sadašnje, ali i buduće generacije morati da ulože milijarde evra kako bi se rešili svi problemi koji su godinama odlagani, a dolaze na naplatu. I pomenuti dokument nas podseća na prošlost kada se zaključuje da Srbija, na primer, već ima zakone o upravljanju otpadom i zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu, ali ni oni nisu bili u punoj snazi zbog nedostatka podzakonskih akata.
Ono što je najviše poražavajuće je zaključak u ovom aktu da su najveći problemi u Srbiji, zapravo, oni primarni - nedostatak svesti građana, nedostatak organizovane usluge odnošenja otpada, nedostatak kontejnera i vozila za komunalna preduzeća, ali i sam rad ovih preduzeća i cena koja se naplaćuje za odnošenje otpada. Zato možda i ne čudi što Srbija nema uređen sistem upravljanja otpadom, ali godinama nije ni radila da primarne probleme potpuno reši.
Janka Čmelika, Detelinara. Kontejneri nisu izmešteni zbog početka radova, smeće se gomila nedelju dana
Poglavlje 27
Državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine i šef pregovaračke pozicije Srbije za Poglavlje 27 Ivan Karić kaže za 021 da nam u ovom trenutku za primenu svih direktiva Evropske unije u vezi sa otpadom treba oko 6,5 milijardi evra. Ovaj novac Srbija trenutno nema, ali će morati da ga stvori, oslanjajući se prevashodno na fondove EU.
"Ovde nije reč samo o novcu, već i o insistiranju EU da Srbija kroz 'zelenu', cirkularnu ekonomiju uspostavi novu liniju privrede koja će obezbediti nova radna mesta, s obzirom na to da nam nedostaje i zaposlenih u ovoj oblasti. Insistira se da se hijerarhijski uspostavi funkcionisanje primarne separacije otpada, ali i njegov tretman i reciklaža za ponovnu upotrebu. Na taj način ćemo zapravo doći do situacije da više nećemo stvarati otpad, već gorivo i sirovinu za industriju - a smanjićemo i procenat fosilnih goriva", napominje on.
Baš zbog činjenice da se u Srbiji ne tretira otpad, došli smo u situaciju da izmene Zakona o upravljanju otpadom predviđaju novu opciju - uvoženje nekih vrsta neopasnih otpada za potrebe industrije. Naime, postalo je jeftinije dozvoliti uvoz otpada iz drugih država, iako Srbija ima ogromne količine neopasnog otpada koja leži na deponijama širom zemlje. Ova novina u zakonu, koja će biti usvojena do kraja godine, naišla je na jaka negodovanja civilnog sektora, koji je stava da Srbija "preskače korake" u implementaciji evropskih propisa i ne radi na rešavanju pravih problema, poput nedostatka postrojenja za mehaničko-biološki tretman otpada.
Istovremeno, ministar zaštite životne sredine Goran Trivan nedavno je izjavio da će učiniti sve što je potrebno da se zabrani uvoz starih, raspalih automobila iz Nemačke u Srbiju, jer se radi o uvozu otpada. Inače, izmene zakona nisu prošle kroz javne rasprave jer su donosioci odluka smatrali da se radi o "izmenama tehničke prirode".
Politika koje se Evropska unija drži kad je reč o otpadu naglašava razvoj mera kao što su promovisanje čistije proizvodnje, uklanjanje opasnih karakteristika otpada tretmanom, promovisanje ponovnog korišćenja i reciklaže otpada, primena ekonomskih instrumenata, analiza životnog ciklusa proizvoda, razvoj sistema eko-obeležavanja. Dosta od navedenog Srbija je već uvela u domaće zakonodavstvo, ali je izostavila primenu istog i sada planira da dodatno uredi i ulepša zakone, uz obećanje da će zaista nove politike i sprovoditi.
Zato se sada i menja zakon o upravljanju otpadom, ali Sandra Kamberović iz organizacije "Hrabri čistač" nema visoka očekivanja.
"Postoje različiti predlozi i inicijative za rešavanje pitanja upravljanja otpadom - tu su neke nove i neke starije tehnologije, ali ne leži problem samo na površini, već i u samom, kontaminiranom zemljištu. Sada moramo da uredimo sistem tako da se sa uklanjanjem deponija tretira i zemljište na kojem je ista bila, u suprotnom nemamo rešen problem. Imamo trenutno samo osam sanitarnih deponija i to zabrinjava. Nova regulativa mora da definiše prava i obaveze svakog u lancu, a svi moraju da budu uključeni, od lokalnih samouprava, do javno-komunalnih preduzeća. Vlada još uvek nije iznela stav kako će tačno ove izmene učiniti i u kom pravcu će sve ići, tako da je rano reći da li ćemo očekivati rešenja poput, recimo, javno-privatnih partnerstava", smatra naša sagovornica.
"Zagađivač plaća"
Kamberović dodaje da najbitnija stvar nije učinjena, a to je reforma javno-komunalnih preduzeća, koja je planirana dokumentom iz 2010. godine.
"Doduše, šta vam vredi i najbolje upravljanje preduzećem, deponijom, partnerstvom, ako nemate ekonomske instrumente i kaznenu politiku? Zato je bitno probleme rešavati sa primarnih nivoa, kako ne bismo imali rupe u sistemu", naglašava Kamberović, na čelu "Hrabrog čistača".
U proseku, jedan stanovnik Srbije generiše skoro kilogram komunalnog otpada na dan ili 318 kilograma godišnje. Ukupni otpad od plastike čini skoro 13 odsto, dok ukupna količina kartona iznosi osam odsto. Slede staklo, papir, tekstil, pelene za jednokratnu upotrebu i metal.
Istovremeno, stručnjaci procenjuju da se u Srbiji godišnje generiše od milion do 1,5 miliona kubika građevinskog otpada u šta spadaju šut, ostaci od renoviranja i rekonstrukcija i sav ostali infrastrukturni otpad koji je moguće reciklirati. Srbija ima i veliki problem sa količinom istorijskog otpada jer, iako ranije pomenuta strategija predviđa saniranje svih deponija ovog otpada, i dalje postoji oko 70 lokacija kontaminiranih smećem propalih industrijskih pogona.
Nikola Arežina iz novosadskog udruženja "Fruškać" video je na primeru Nacionalnog parka "Fruška gora" šta zaostalo smeće može da učini i smatra da je u reciklaži rešenje koje za mnoge može da bude i profitabilno.
"Kad se pogleda koliko imamo otpada, Srbija je zaista bogata zemlja, sa resursima za recikliranje i velikim potencijalom. Mene zapravo i začudi kad vidim da se reciklira i nekoliko procenata otpada. Primećujem, doduše, da se recikliranjem ne bave 'veliki igrači', industrija i firme, već često manje firme i obični građani. Reciklaža je zapravo vrlo ozbiljna delatnost i može da se zaradi ukoliko se na nivou sela ili jedinica lokalne samouprave oforme jedinice za reciklažu. Em će kružiti novac, em će se smanjiti količina otpada u rekama, šumama itd. Pojedinci bacaju plastične flaše po Fruškoj gori preko proleća, misleći da šteta nije velika, ali ne razmišljaju da će kiša tu flašu odneti u Dunav i napraviti još veću štetu", naglašava Arežina za 021.
On smatra da su pojedine inicijative i koraci napravljeni u poslednje vreme pozitivni - na primer, uvođenje naplate plastičnih kesa u marketima.
"Sledeći potez bi trebalo da bude sličan onom koji je napravljen u Hrvatskoj. Ako vratite plastičnu ambalažu u market, dobijete nazad određenu svotu novca, jer je u cenu proizvoda uključena i cena ambalaže. Ljudi bi masovno vraćali ambalažu i pokrenuli biste ozbiljnu priču o reciklaži za kratko vreme. To možda zvuče kao sitne stvari, ali su efekti vidljivi i efikasni", pojašnjava naš sagovornik iz "Fruškaća".
Upravljanje otpadom postaće još aktuelnija tema u javnosti pošto Srbija polako dobija "zeleno svetlo" za otvaranje Poglavlja 27. Međutim, građani neće morati mnogo da strepe jer Srbija nema novac potreban za implementaciju svih novina koje se očekuju, pa od Unije traži prelazne periode od po nekoliko decenija da bi uvela određena postrojenja i tehnologiju. Evropska unija se drži određenih principa u zaštiti životne sredine i insistira da se i njene članice drže istih, a među njima su dva principa nama nepoznata - prevencija i "zagađivač plaća".
--
Realizaciju članka iz projekta "Živeti zdravo je moje pravo" finansijski je podržao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama Autonomne Pokrajine Vojvodine. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Autor: Gorica Nikolin - gorica@021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
