Izvor: Radio 021, 28.Maj.2020, 11:02

Jugoslavija, Tito i nesvrstani: Kako je socijalistička arhitektura osvojila Afriku

Jugoslovenski graditelji govore kako su projektovali veličanstvene zgrade u tek dekolonizovanim zemljama afričkog kontinenta.

Dragoljub Bakić/Privatna arhivaKongresni centar i hotel „Šeraton" ugostio je osmi samit Pokreta nesvrstanih u Zimbabveu

Nekoliko meseci posle smrti Josipa Broza Tita 1980. godine, jugoslovenska građevinska firma Energoprojekt dobila je najveći projekat u dotadašnjoj istoriji kompanije.

„Bio je to pravi, ozbiljan posao", kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << za BBC na srpskom beogradski arhitekta Dragoljub Bakić.

On je tada sa suprugom Ljiljanom bio zadužen za izgradnju Kongresnog centra i hotela Šeraton u Harareu, glavnom gradu Zimbabvea.

Činjenica da je Bakićima poveren ovako veliki posao bila je kruna uspeha jugoslovenskog građevinarstva u zemljama Pokreta nesvrstanih.

Odlazak Tita: Sahrana koja je zaustavila svet Pet stvari koje treba da znate o Titu Kako je Tito vodio bitku sa variolom verom

Zemlje u Africi, koje su se oslobađale od kolonijalne vlasti, jačale su nezavisnost kroz ekonomsku saradnju sa većim članicama pokreta, na čelu sa Jugoslavijom.

Širom Afrike i Bliskog istoka, od 1960-tih do kraja 1980-tih, jugoslovenske arhitekte izgradile su brojne konferencijske centre, aerodrome, zgrade ministarstava, opština, univerziteta, pošte, hotele i čitava stambena naselja.

Skice snova Roberta Mugabea na stočiću za doručak

Dragoljub Bakić stigao je u Harare avionom iz Beograda jednog avgustovskog dana 1980. godine.

Doneo je „ogromnu maketu" budućeg kompleksa koji je osmislio sa suprugom Ljiljanom.

Samo nekoliko meseci ranije, u aprilu, Južna Rodezija proglasila je nezavisnost od Velike Britanije i promenila ime u Zimbabve.

Prestonica Solzberi preimenovana je u Harare, a Robert Mugabe je postao premijer.

Getty ImagesRobert Mugabe, 1984.

„Sa proglašenjem nezavisnosti, za Enegoprojekt se otvorilo novo tržište i mi smo već dva meseca od njihove nezavisnosti bili prisutni", priča Bakić.

„Osećalo se da je država tek u formiranju. Sretali smo ministre na ulici - svi su išli biciklima - i mogli smo da se družimo sa njima. To je trajalo sve dok nisu postali prava vlast".

Bakić objašnjava da je na projektu izgradnje Kongresnog centra i hotela Šeraton konkurencija bila jaka.

„Englezi su već bili osmislili projekat. Energoprojekt je u međuvremenu predložio da učestvuje. Vlada Zimbabvea je raspisala međunarodni konkurs, na kojem je učestvovalo sedam zemalja".

A onda je stigla tužna vest iz Jugoslavije: preminuo je predsedavajući Predsedništva Saveza komunista Jugoslavije Stevan Doronjski - čovek koji je na Titovoj sahrani nekoliko meseci pre toga održao posmrtni govor.

Jugoslovenska ambasada u Harareu organizovala je potpisivanje knjige žalosti.

„Ja sam znao da je trebalo da dođe ministar spoljnih poslova Zimbabvea i poneo sam maketu", priseća se Bakić.

„Rekao sam našem ambasadoru kako razumem da nije prilika, ali da mi ipak skrenemo pažnju ministra spoljnih uz piće i da mu pokažemo tu maketu".

Pozvao je ministra da prošetaju, njemu se maketa dopala i rekao im je da ujutro dođu u Mugabeov kabinet.

Dragoljub Bakić/Privatna arhivaMaketa „Šeratona" koju je Dragoljub Bakić pokazao Robertu Mugabeu

Sledećeg dana je Mugabe, koji je maštao da u takvoj sali održi samit Pokreta nesvrstanih, rekao da hoće „ takvu zgradu, ali duplo veću", prepričava Bakić.

Ljiljana i Dragoljub Bakić prvobitno su projektovali hotel sa kongresnom salom od 2.500 sedišta. Za prepravljanje projekta su dobili 10 dana.

„Odmah sam pozvao Ljiljanu da iz Beograda dođe u Harare i mi smo u hotelu radili taj projekat, ujutro smo uzimali stočiće na kojim su nam donosili doručak i tu smo crtali", kaže Bakić.

U istom hotelu, na istom spratu, tih dana odsedao je i Slobodan Milošević, tada generalni direktor Beobanke.

Slobodan Milošević: Misterija mozga Preminuo bivši predsednik Zimbabvea Robert Mugabe

„Beobanka je bila otvorila predstavništvo u Harareu i on je došao da obiđe poslovnicu. Danju su ga vodali po safarijima, a uveče je dolazio kod nas na viski da pogleda kako napredujemo", objašnjava Bakić.

Tada kod Miloševića „još nije bilo tragova nikakve visoke politike", dodaje.

„On je tu video mogućnost za našu privredu, jer je materijal uvožen iz Jugoslavije. Naša zemlja je davala kredite da se kupuje naša roba za te objekte, zato se Milošević i interesovao", kaže Bakić.

Projekat je konačno prihvaćen, a izgradnja je trajala nešto više od dve godine.

Mugabeov san se ostvario 1986. godine - Harare je u Šeratonu ugostio osmi samit Pokreta nesvrstanih.

Iako Energoprojekt nikada posle osamdesetih nije ponovio ovakav uspeh u Africi, mnoštvo velikih projekata realizovano je prethodnih decenija.

Dragoljub Bakić/Privatna arhivaKonferencijska sala sa 5.000 mesta koja je ugostila osmi samit Pokreta nesvrstanih„Naš dolazak je značio da su se oni potpuno otrgli"

Od 1950-tih do kraja 1980-tih, u zemljama Afrike i Bliskog Istoka niču brojne modernističke građevine, govori istoričar arhitekture sa Univerziteta u Mančesteru Lukaš Stanek za BBC na srpskom.

„Sovjetski Savez je bio usredsređen na velike infrastrukturne projekte, kao što su brane, nasipi, luke i slično, a Jugoslavija se više orijentisala na urbanističke projekte", kaže Stanek, stručnjak za socijalističku arhitekturu u Africi.

Stanek je autor knjige Arhitektura u globalnom socijalizmu: Istočna Evropa, Zapadna Afrika i Bliski istok u Hladnom ratu, objavljene ove godine.

U jednom lusteru se krije sudbina cele Jugoslavije Bitka na Neretvi: 50 godina od filma koji je doveo Holivud u SFRJ

Već krajem pedesetih godina 20. veka, građevinske kompanije iz Jugoslavije, Poljske i Sovjetskog saveza počinju da osvajaju afričko tržište.

Energoprojekt, a kasnije i jugoslovenske arhitekte samostalno, projektovali su zgradu Parlamenta Nigerije i kompleks Međunarodnog sajma u Lagosu, hotel Vavilon i stambeno naselje u iračkoj prestonici Bagdadu, aerodrom Entebe i univerzitetski kompleks KNUST u Ugandi, kao i mnoge druge građevine.

Jugosloveni su stigli i u bivšu francusku koloniju Gabon, koja je proglasila nezavisnost 1960. godine, nepunu deceniju kasnije.

Energoprojekt je bio angažovan na izgradnji Konferencijske palate u glavnom gradu Librevilu, koju su mnogi smatrali najluksuznijom građevinom te vrste u Africi.

Kao i druge kolonijalne sile u opadanju, Francuska je nastojala da održi uticaj u bivšoj koloniji, što je 1960-tih izazvalo proteste i nemire u ovoj afričkoj zemlji.

„Naš dolazak je značio da su se oni [u Gabonu] potpuno otrgli", govori beogradski arhitekta Mario Jobst, koji je radio na tom projektu kao direktor enterijera.

„Mi smo na svojoj koži mogli da osetimo da se to Francuzima nije dopadalo, sad odjednom tako veliki projekat dobija jedna jugoslovenska firma".

Jobst navodi da sa Francuzima u Gabonu nije bilo ozbiljnijih problema i napetosti, ali se u početku dešavalo da helikopterima nadleću gradilište, „da vide šta mi to radimo".

Bakić kaže da je slično iskustvo imao sa Englezima u Zimbabveu u vreme gradnje kompleksa.

„Englezima se nikako nije sviđalo što su sada tu Jugosloveni i kočili su sve što su mogli, od administracije do isporuka materijala", ističe Bakić.

Međutim, vlade zemalja u kojima su radili bile su vrlo otvorene, zahvaljujući saradnji koja se uspostavila u okviru Pokreta nesvrstanih, dodaje.

Titova atomska bomba: politička želja protiv nauke Vodič za Kirka Daglasa i Jugoslaviju - za rođene u 21. veku

Mario Jobst se u Eneroprojektu zaposlio 1972. godine, a karijeru je započeo na gradilištu Hale Pionir u Beogradu.

Bio je još uvek mladi arhitekta kada je angažovan na izgradnji Konferencijske palate od 12.000 kvadratnih metara u Librevilu, za održavanje 14. kongresa Organizacije afričkog jedinstva, preteče Afričke unije.

Jugoslovensko čudo: „Šest meseci pre roka"

„Bio je to herojski posao i rad", priseća se Jobst u razgovoru za BBC na srpskom.

„Baš smo ga skupo uradili".

Ssav materijal za zgradu - pločice, kupatila, lamperija - proizveden u jugoslovenskim fabrikama, kaže.

Zašto je stepenište na Kalemegdanu toliko belo Od najstarije lokomotive u Srbiji ostao samo kostur

„Doneli smo brački mermer za pod, on je tamnobraon boje, a isti takvi kameni pultovi bili su na recepciji.

„To je fantastičan mermer. Nije kamen pa da bude žilav i sve se pojavljuju školjke. Želeli smo da odnesemo stvarno najbolje stvari", ističe Jobst.

Vajar Miodrag Živković, autor spomenika posvećenog bici na Sutjesci u Memorijalnom kompleksu Tjentište, kao i spomenika streljanim đacima u Šumaricama, dobio je zadatak da napravi ukrasnu skulpturu za jednu od sala Konferencijske palate.

Nastavak na Radio 021...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

 I drugi pišu o ovome:
Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Radio 021. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Radio 021. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.