Izvor: Radio 021, 03.Jun.2019, 08:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jovan Dejanović: Imao sam stručnjake i građane iza sebe
Iza nekadašnjeg gradonačelnika Jovana Dejanovića, koji je u Novom Sadu preminuo u 92. godini, ostao je deo istorije jednog grada i jednog vremena.
Svoju ličnu istoriju ostavio je u knjizi "Moje novosadske i druge godine", a o delovima istorije koju je delio sa svojim sugrađanima govorio je 2016. godine i novinaru 021.rs.
O ispunjenom životu govorile su brojne plakete, medalje, fotografije, dokumenti. U jednoj kutiji nalazila se dokumentacija o izgradnji Spensa, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << koju će te 2016, zajedno sa ostatkom brojnih svedočanstava koje je čuvao u svom domu, pokloniti Arhivu Novog Sada. Bile su tu i fotografije sa Titom, ali i sa princom Čarlsom. Bilo je to, mnogi će reći, bolje vreme za Novi Sad.
"Upoređivanje vremena je nezahvalan posao i stvar koja nije uprošćena. Novi Sad su odlikovali mladi, koji su posedovali posebno stanje duha, količinu svesnosti da budu nosioci promena i time doprinesu razvoju grada. Međutim, ljudi su se menjali kako su se menjale okolnosti u kojima su živeli", otvorio je razgovor Dejanović, naslonjen na stolicu pored svog radnog stola kraj kojeg je bio kalendar sa svetim Nikolom.
Mesec dana nakon intervjua u njegovom stanu, Jova Dejanović je primio Februarsku nagradu na Dan grada. Iako se znalo da su aktuelna vlast i stavovi Dejanovića po mnogim pitanjima u konfrontaciji, činilo se logičnim da upravo njemu bude uručeno gradsko priznanje za osmogodišnje upravljanje Novim Sadom. Vlast i veći deo opozicije bio je ujedinjen u odluci kome ide nagrada. Čika Jova, kako su ga nazivali mnogi, bio je zahvalan na priznanju, ali je nagradu poklonio onima kojima je bila potrebnija.
Iako je nagrađen za zasluge u razvoju grada, isticao je da gradom nije upravljao sam.
". Sami građani su uradili najviše, jer su shvatili ulogu važnosti da se grad razvija. Ja sam imao sreću da se u tom trenutku nađem na čelu kolone", smatrao je Dejanović.
Na pitanje da li Novi Sad ima kapacitete u vidu stručnjaka koji bi upravljali gradom u korist svih ili pozicije zauzimaju podobni, Dejanović je odgovorio da je "u jednom trenutku nastupilo doba nesreće u kom smo izgubili sve što smo imali".
"Počela je zloupotreba, privatizacija, sa tim i promena društvenih odnosa. Došlo je do diferencijacije u društvu, javio se mali broj bogatih i velik broj siromašnih. Upravo ti bogati su zauzeli ključne pozicije, a ne treba napominjati to da su se obogatili na volšebne načine. U tom smislu, sve što je urađeno palo je u vodu i ne vidi se izlaz iz prilika u kojima stasavaju nove generacije. Okolnosti su takve da su pametnim i sposobnim ljudima na domaćoj društvenoj sceni vrata zatvorena", bio je pesimističan bivši gradonačelnik.
Ipak, i pored negativnih ocena koje je čuvao za opisivanje sadašnjosti, uvek se negde krio poluosmeh i vraćanje u "ona" vremena. Pričajući o njima, govorio je o uređenosti grada, poštovanju koje je imala policija, kao i o momentu koji Novosađani nikad ne preskaču, a to je da je Novi Sad bio najčistiji grad Jugoslavije.
Pričajući o načinu vođenja grada dok je bio gradonačelnik od 1974. do 1982. godine, govorio je da su građani i njihove potrebe uvek bili na prvom mestu. Ističući da su ljudi koji su živeli u gradu odlučivali šta u njemu žele, a na konstataciju da, kad tako priča, deluje kao da se danas u proklamovanoj demokratiji, građani ne pitaju mnogo, Dejanović je zaključio kako "demokratija na ovim prostorima ima dosta lažnih stvari".
"Svodi se na višepartijski sistem i na izborna obećanja. Međutim, problem je i u narodu koji prihvata lažna obećanja i postaju povodljivi. Za demokratsko društvo potrebno je da postoji zdrava svest, jer današnje odluke se ne tiču samo nas, nego i onih koji dolaze, a u ovoj zbrci teško je utvrditi koje su struje prave", objasnio je nekadašnji prvi čovek grada.
Deceniju nakon što je završio svoj mandat na čelu Novog Sada, Dejanović je mogao da posmatra tenkove koji su išli ka Vukovaru, da svedoči razaranju jedne države u koju je verovao, ali i da bude živi svedok propadanja onoga što je stvarao u svojim "novosadskim godinama".
"Zbog toga što sam se suprostavljao režimu Miloševića pa sam i sam isključen iz partije. Zadrti nacionalisti poput njega, Šešelja i ostalih u drugim republikama su vinovnici svih nesreća koje su nam se događale. Današnje generacije podnose veoma teške terete zbog takve politike, a ipak, i dalje postoje oni koji veruju u nerealnosti o kojima se priča u raznim prilikama".
Dejanović je razgovor završio rečima koje nisu bile u vezi sa politikom. Mogao je još da govori o jednom vremenu, jednoj politici, jednom gradu. Onim stvarima kojima je posvetio delove svog života, koji ga je na kraju obeležio sudbinom da svedoči tome kako se fragmenti vremena menjaju ili zaboravljaju, kako je jedna politika doživela sunovrat pod teretom retorike mržnje i raznih interesa, i na kraju, kako je u tom gradu, deo onoga što je stvarao ili pokušao da ojača, jednostavno propalo. Imao je Dejanović još snage za takva suočavanja, ali se vratio na osobinu i emociju koja se sve teže ispoljava - ljudskost.
"Ljudi su željni ljudskosti, to je želja svakog zdravog razuma i čoveka. Drugo pitanje je koliko to može da se izrazi u okolnostima u kojima mi bitišemo na ovom svetu".
Autor: Zoran Strika - strika@021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
