Izvor: Press, 11.Jan.2011, 23:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jato labudova okupiralo Štrand
Novosađani već danima obilaze i hrane labudove koji su se odomaćili na popularnom novosadskom kupalištu
Jato od više desetina labudova odomaćilo se poslednjih nekoliko dana na najpoznatijem novosadskom kupalištu Štrand. Novosađani ih već danima obilaze i hrane, a druženju sa ovim prelepim pticama najviše se raduju deca. Kako objašnjava Marko Tucakov, ornitolog iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, to nije neuobičajena pojava, pošto >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << je okolina Novog Sada godinama tradicionalno zimovalište brojnih jata labudova.- Kada je hladno, oni se okupljaju u velika jata, pošto bare i močvarni predeli tada lede. Pošto zimi teže nalaze hranu, vrlo lako prihvataju ono što im se daje, pa je to razlog njihovog okupljanja na Štrandu. Međutim, ne treba im davati sve ono što mi jedemo, na primer, hleb i slatkiše. Zimi ih je najbolje hraniti kukuruzom, pošto je to jaka hrana, koja im obezbeđuje dovoljno kalorija. I ne treba ih dirati - upozorava Tucakov.
Odomaćili se u Vojvodini
Najveća jata labudova u Srbiji zimi borave duž četrdesetak kilometara Dunava od Bačke Palanke do Novog Sada, na Tikvari, Šodrošu, Begečkoj Jami, kod Futoga, ispod Čerevića... Samo u Novom Sadu i bližoj okolini sada prezimljava više stotina.
- Mogu biti u manjim porodicama, samo ženka sa potomcima, a ta jata mogu biti i vrlo velika, do 150 jedinki. Labudovi koje ovih dana viđamo u Novom Sadu dolaze iz centralne Evrope, Poljske, Češke i Nemačke. Koliko će tu ostati zavisi od temperature, ali sigurno će se krajem marta vratiti na svoja gnezdilišta - kaže Tucakov.
Prema statističkim podacima iz 2002. godine, Vojvodinu naseljava oko 60 parova ovih ptica, čija populacija naglo poraste tokom zime, kada dođu i labudovi iz severnijih krajeva.
Pojavili se 1974. na Paliću
- Prema procenama, sada ima oko 150 parova, ali njihova populacija stalno raste. Prva pojava divljih labudova u Vojvodini zabeležena je 1974. godine na Paliću. Pre toga se ne pominju, pa njihovo prisustvo ne beleže ni najstariji istraživači ptica. Jedan od razloga za njihovo nastanjivanje jeste i puštanje odomaćenih labudova iz zooloških vrtova u divljinu. Do danas su naselili celu Vojvodinu, ali spuštaju se i južnije, u nepovoljnija područja centralne Srbije, gde je to potpuno nova pojava. Danas se manja jata labudova mogu sresti u Mačvi, Pomoravlju i Negotinskoj krajini - kaže Marko Tucakov.
Labud se ubraja u red divljih gusaka, a pre nešto više od 10 godina proglašen je za prirodnu retkost u Srbiji. To znači da je zabranjeno ubijanje ili hvatanje labudova i uništavanje njihovih prirodnih staništa. Njihov broj je u blagom ali stalnom porastu zahvaljujući povećanju broja ribnjaka, bara i ostalih mesta koja oni nastanjuju. Međutim, mužjaci labuda su agresivne ptice u periodu gnežđenja, pa zbog toga broj gnezdećih parova ne raste ubrzano, iako u migraciji mogu da budu jedni pored drugih.
.jpg)
