Izvor: Radio 021, 09.Apr.2019, 22:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani veći dobrotvori od kompanija, raste transparentnost davanja
Prošle godine prikupljeno je 27,3 miliona evra u humanitarnim akcijama, najčešće za zdravstvo, marginalizovane grupe, smanjenje siromaštva i ulaganje u obrazovanje, pokazuje istraživanje Fondacije "Katalist Balkans".
Miloš Janković ispred "Balkans fondacije" navodi da su do sada kompanije bile najveći donatori, ali da su ove godine to prvi put bili građani, sa preko 11 miliona dolara".
"Ove godine prvi put se desilo da su građani kroz različite >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << akcije masovnih davanja donirali više nego kompanija i tako postali zapravo najveći donatori u Srbiji sa nekih preko 11 miliona evra doniranih sredstava", navodi Janković.
Dodaje da rezultati pokazuju da se donira pre svega za zdravstvo, smanjenje siromaštva i obrazovanje, i to ne samo u urgentnim situacijama kada su ugroženi životi, već i za rešavanje problema koji utiču na dugoročni razvoj društva.
Ističe da raste transparentnost davanja. "Imali smo članke koji su po prvi put sadržali informacije o iznosu koji je potrebno skupiti, kome ta sredstva idu. Te informacije jako su važne za onog koji donira, jer želi da zna kome ta sredstva i zašta daje. Kada transparentno mediji objavljuju šta je cilj akcije, onda se na taj način stiče poverenje javnosti", objašnjava Janković.
Dodaje da je istraživanje sprovedeno sa ciljem da se dobije jasnija slika o tome šta građani misle o dobročinstvu i o tome kakva je realna slika u Srbiji. "Da pomogne svima koji se bave filantropijom da vide gde se donira, kako se donira i kome je pomoć najviše potrebna", navodi Janković.
Tamara Vlaškalin, ispred Fondacije "Ana i Vlade Divac" navodi da je istraživanje pokazalo da pripadnici dijaspore najviše doniraju u zdravstvo, smanjenje siromaštva i ulaganje u obrazovanje. "Zdravstvo je najpopularnija tema, bez obzira da li su u pitanju pojedinci ili bolnice, a potom i smanjenje siromaštva koje je dijaspora prepoznala kao važan problem", navodi Vlaškalin.
Dodaje da motivi za donaciju kada se radi o dijaspori su, pre svega empatija, plemenitost, osećaj donatora da je potrebno da pomognu onima kojima je pomoć potrebna.
Navodi da bi dijaspora lakše i efiikasnije donirala, ukoliko bi se povećala medijska transparentnost, jer građani žele da znaju gde su njihove pare otišle. "Građani žele da se svaka akcija prati putem medija, od početka pa do kraja, jer oni žele da znaju gde su te pare otišle, gde je uložen njihov rad", navodi Vlaškalinova. Dodaje da se pojedinci i donatori iz dijaspore okreće ulaganju u obrazovanje kao jednom sistemskom rešenju problema koje će kroz ulaganje u mlađe generacije doneti neki boljitak.
Autor: RTS
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
