Izvor: RTS, 09.Apr.2019, 11:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Građani veći dobrotvori od kompanija

Prošle godine prikupljeno je 27,3 miliona evra u humanitarnim akcijama, najčešće za zdravstvo, marginalizovane grupe, smanjenje siromaštva i ulaganje u obrazovanje, pokazuje istraživanje Fondacije "Katalist Balkans”, koja čini deo Koalicije za dobročinstvo i koja već šestu godinu objavljuje izveštaje o stanju filantropije u Srbiji.
Miloš Janković ispred "Balkans fondacije" navodi da su >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << do sada kompanije bile najveći donatori ali da su ove godine to prvi put bili građani sa preko 11 miliona dolara".

"Ove godine prvi put se desilo da su građani kroz različite akcije masovnih davanja donirali više nego kompanija i tako postali zapravo najveći donatori u Srbiji sa nekih preko 11 miliona evra doniranih sredstava", navodi Janković.
Dodaje da rezultati pokazuju da se donira pre svega za zdravstvo, smanjenje siromaštva i obrazovanje, i to ne samo u urgentnim situacijama kada su ugroženi životi, već i za rešavanje problema koji utiču na dugoročni razvoj društva.  
Ističe da raste transparetnost davanja.
"Imali smo članke koji su po prvi put sadržali informacije o iznosu koji je potrebno skupiti, kome ta sredstva idu. Te informacije jako su važne za onog koji donira jer želi da zna kome ta sredstva i zašta daje. Kada transparentno mediji objavljuju šta je cilj akcije onda se na taj način stiče poverenje javnosti", objašnjava Janković.
Dodaje da je istraživanje sprovedeno sa ciljem da se dobije jasnija slika o tome šta građani misle o dobročinstvu i o tome kakva je realna slika u Srbiji.
"Da pomogne svima koji se bave filantropijom da vide gde se donira, kako se donira i kome je pomoć najviše potrebna", navodi Janković.
Tamara Vlaškalin, ispred Fondacije "Ana i Vlade Divac" navodi da je istraživanje pokazalo da pripadnici dijaspore najviše doniraju u zdravstvo, smanjenje siromaštva i ulaganje u obrazovanje.
"Zdravstvo je najpopularnija tema bez obzira da li su u pitanju pojedinci ili bolnice, a potom i smanjenje siromaštva koje je dijaspora prepoznala kao važan problem", navodi Vlaškalinova.
Dodaje da motivi za donaciju kada se radi o dijaspori su, pre svega empatija, plemenitost, osećaj donatora da je potrebno da pomognu onima kojima je pomoć potrebna.
Dodaje da bi dijaspora lakše i efiikasnije donirala ukoliko bi se povećala medijska tranasparetnostst jer građani žele da znaju gde su njihove pare otišle.
"Građani žele da se svaka akcija prati putem medija od početka pa do kraja jer oni žele da znaju gde su te pare otišle, gde je uložen njihov rad", navodi Vlaškalinova.
Dodaje da se pojedinci i donatori iz dijaspore okreće ulaganju u obrazovanje kao jednom sistemskom rešenju problema koje će  kroz ulaganje u mlađe generacije doneti neki boljitak. 

Nastavak na RTS...