Izvor: Radio 021, 29.Jan.2018, 20:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fingiranje saobraćajnih nezgoda sve učestalije
Fingiranje saobraćajnih nesreća sve je učestalije, glavni motiv izvršiocima su velike svote novca, a sve se dešava u saradnji sa lekarima i advokatima.
Čitav tim ljudi izvršava ovo krivično delo po dobro utvrđenom scenariju, prenosi Televizija O2.
Skuplji automobili osigurani preko kaska sudare se sa starijim vozilima. Akteri zatim pozovu policiju, a u međuvremenu im se pridruži još ljudi. Sledi procena štete, potom odlazak navodno povređenih kod >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << lekara kojima se uglavnom dijagnostikuje povreda pršljena, jer je tu teško utvrditi malverzacije. Kompletna šteta na kraju pada na teret osiguravajućih kuća. Osim toga, dešava se i da se saobraćajka fingira i bez znanja drugog lica.
"Čovek je vozio, ispred njega je bio drugi automobil koji je naglo zakočio i pri vrlo slabom udarcu gde nije bilo oštećenja vozila, možda vrlo minimalnih, svi koji su bili u automobili su imali navodne trzajne povrede vrata. I kada se saberu sve odštete koje oni traže to je veliki iznos", navodi Mladen Alvirović iz vozačke akademije "Navak".
Osiguravajućim kućama su ruke gotovo vezane, mehanizam je spor, ali ipak postoji.
"Očekujemo pomoć nadležnih organa – MUP i Osnovnog javnog tužilaštva - tu bi trebalo procesi da se brže realizuju i da nam olakšaju razmenu relevantnih podataka", poručuje Goran Rebić iz sektora za procenu i likvidaciju šteta.
Advokati-lekari-izvršioci, u ovom trouglu odgovornih teško je imenovati glavnog krivca. Alvirović dodaje da bez potpisa lekara nema lažnog izveštaja, a onda nema ni prevare.
Podsetimo da je u Beogradu krajem 2017. godine uhapšeno šest osoba, a među njima i dva advokata, koji su osumnjičeni da su tokom 2013. i 2014. godine, na osnovu fingiranih saobraćajnih nezgoda i falsifikovane dokumentacije, od osiguravajućih društava protivpravno prisvojili oko četiri miliona dinara.
Kako se sumnja, kao vozila koja su izazvala saobraćajne nezgode, osumnjičeni su koristili vozila niže klase i vrednosti, registrovana u Srbiji, a kao oštećene automobile visoke klase i vrednosti, registrovana u vlasništvu inostranih rent a kar agencija. Sumnja se da su nakon toga različitim osiguravajućim društvima podnosili falsifikovanu dokumentaciju, o čemu više možete čitati OVDE.
Inače, ova pojava prisutna je i u Evropi gde je 2012. godine na ime lažne štete isplaćeno 10 milijardi evra. Šef odseka u Odeljenju za suzbijanje privrednog kriminala Vinko Bošković podseća da je Srbija potpisala sporazum o strateškoj saradnji sa Europolom.
"Cilj je da se efikasnije spreči izvršenje ovih dela formiranjem baze podataka o izvršiocima i modalitetima ovih krivičnih dela", zaključuje Bošković.
U Srbiji poslednjih godina prevere u osiguranju čine oko četiri odsto krivičnih dela u sveukupnim prevarama.
Autor: O2, 021
