Izvor: Radio 021, 13.Maj.2017, 19:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fijat i Er Srbija u budžet države daju "siću"
Subvencije stranim investitorima od samog uvođenja meta su osporavanja domaćih ekonomista i to nije, sudeći prema podacima o plaćenom porezu, bez razloga.
Kako piše "Danas", zanimljivi podaci do kojih je došao ekonomista Dragovan Milićević, na osnovu izveštaja o novčanim tokovima najvećih srpskih kompanija, pokazuju da najveći državni projekti, Fijat i Er Srbija, plaćaju najmanje novca u budžet uprkos ogromnim investicijama od strane države.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 <<
Prema bilansima iz 2015. godine, jer finansijski izveštaji za 2016. još nisu objavljeni, Fijat koji je četvrta kompanija u Srbiji po visini poslovnih prihoda uplatio je 173,7 miliona dinara javnih prihoda u koje spadaju porez na dodatu vrednost, akcize, carine i ostale dažbine, od toga nula dinara poreza na dobit. To je svega 0,12 odsto poslovnih prihoda kompanije.
Drugi veliki državni projekat, piše "Danas", Er Srbija je u 2015. godini uplatila je 90 miliona dinara, od čega 12,8 miliona poreza na dobit, što je 0,27 odsto poslovnih prihoda kompanije. Ove dve kompanije učestvovale su u poreskim prihodima države 2015. godine sa 0,01 odsto u slučaju Er Srbije i 0,02 odsto u slučaju Fijata.
Jedan od glavnih argumenata vlasti prilikom uvođenja subvencija stranim investitorima bio je da će se ta sredstva brzo vratiti državi kroz poreze i doprinose. Slučajevi ove dve kompanije govore suprotno.
"Tamo gde je država uložila najviše novca dolazi najmanji doprinos za budžet. Ispada da su oni neto korisnici budžeta. Osim toga, ni danas se ne zna koliko je dato Fijatu, a vidimo koliko malo vraća. Još kad uzmemo u obzir da mu država plaća doprinose za zaposlene situacija je još gora", objašnjava Milićević za ovaj dnevni list.
Za Ljubodraga Savića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu je problem što država uopšte krije ugovore od građana pošto su upravo oni ti koji pune budžet, dok ga vlada samo raspodeljuje.
"Očigledno je da taj posao sa Fijatom nema naročitog efekta za državu osim što povećava statističke pokazatelje o industrijskoj proizvodnji i izvozu. Koliko znam država je stavila na raspolaganje više od 300.000 kvadratnih metara objekata. Takođe kompanija je oslobođena poreza i doprinosa. S druge strane imaju visoku dodatu vrednost ali iz inostranstva pošto se uglavnom uvoze delovi. Premijer je govorio o uvoznom PDV-u, ali Fijat većinu izvozi a na to se vraća PDV. Korist od toga imaju zaposleni koji primaju plate, zatim lokalna zajednica, ali i država kroz dividende", navodi Savić.
Ipak, ovaj ekonomista smatra da se milijardu evra uložilo domaću kompaniju iz prehrambene industrije efekti bi bili daleko veći. Tamo je 80 odsto inputa domaće, pa bi korist imao ceo lanac kompanija, kao i državni budžet. I sve to bez subvencija.
Ovo potvrđuje i činjenica da su domaće kompanije, posebno iz agrobiznisa i prehrambenog sektora mnogo veći deo poslovnih prihoda izdvojile za dažbine državi.
Recimo Svislajon je u 2015. godini platio 2,1 milijardu dinara što je 13,05 odsto poslovnih prihoda po osnovu poreza i dažbina. Delta je uplatila po osnovu poreza i dažbina 5,3 milijarde dinara što je 10,92 odsto poslovnih prihoda kompanije, a Matijević sa 1,4 milijarde dinara je uplatio 7,4 odsto poslovnih prihoda na račune države.
Autor: Danas
