Izvor: Radio 021, 23.Apr.2020, 20:04
Ekonomista Kovačević: Srbija se nije dodatno zadužila na međunarodnom tržištu jer je dužna više nego što se predstavlja
Komentarišući to što se Srbija nije dodatno zaduživala na međunarodnom tržištu kapitala zbog krize nastale pandemijom Kovid-19, ekonomista Mlađen Kovačević, član Akademije ekonomskih nauka, kaže kako pretpostavlja da "srpska vlast nije želela to dodatno zaduživanje jer i sama zna da je zemlja više dužna nego što se to javnosti predstavlja".
Evropska komisija predložila je 22. aprila paket makrofinansijske pomoći u vidu povoljnih srednjoročnih i dugoročnih kredita, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << težak tri milijarde evra, namenjen za deset država partnera na granicama EU, radi pomoći kompanijama tih regiona da prevaziđu krizu izazvanu pandemijom korona virusa. Sredstva će biti na raspolaganju tokom 12 meseci sa ciljem da se tim zemljama pomogne da pokriju trenutne, hitne potrebe za finansiranjem, piše Radio Slobodna Evropa.
Ta finansijska pomoć kako je najavljeno iz Brisela, distribuiraće se državama koje su se obratile Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) za hitnu pomoć zbog problema likvidnosti, što je bio jedan od kriterijuma za učešće u ovom finansijskom paketu EU. S obzirom na to da srpske vlasti u ovom trenutku nisu videle potrebu da se obrate MMF-u za hitnu pomoć za likvidnost, kako bi bio pokrenut Instrument hitnog finansiranja (Rapid Financial Instrument, RFI), Srbija je izuzeta iz grupe zemalja koje će dobiti makrofinansijsku pomoć iz Evropske komisije (EK), potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa iz sedišta EK.
Objašnjavajući zašto je Srbija jedina od zapadnobalkanskih kandidata za članstvo EU koja nije želela da primi finansijsku podršku koju je predložila Evropska komisija, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, izjavio je da to nije učinjeno, jer je već uzela kredite od Svetske banke i Centralne evropske banke po povoljnijim uslovima, nego što su pozajmice za koje je EU odobrila sredstva.
Ekonomista Mlađen Kovačević ocenjuje da je glavni razlog što je Beograd odbio pomoć činjenica da državni zvaničnici znaju da je javni dug Srbije verovatno veći od zvanične brojke, pa nisu hteli da ga povećavaju novim zaduživanjem.
Kovačević kaže da je javni dug sasvim sigurno veći, a da se njegova manja vrednost dobija zbog precenjivanja kursa dinara u odnosu na evro i dolar "što onda čini da BDP bude veći, a javni dug manji nego što zaista jeste". On podseća i na obećanje ministra finansija Siniše Malog da se neće dozvoliti da javni dug pređe 60 odsto BDP-a.
Kovačević smatra i da je predviđanje Međunarodnog monetarnog fonda, iznetog sredinom aprila da će BDP Srbije pasti ove godine za tri odsto zbog globalne krize izazvane pandemijom korona virusa, previše optimistična projekcija. On ocenjuje da su potcenjeni negativni ekonomski efekti pandemije globalne ekonomske krize po Srbiju i da one mogu biti mnogo dramatičnije ukoliko ekonomska kriza u Nemačkoj i Italiji, zemljama u koje Srbija najviše izvozi, bude potrajala duže.
Đukić: Srbija spremno ušla u pandemiju korona virusa
Ekspert za monetarnu politiku i profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić mišljenja je da je Srbija spremno ušla u pandemiju korona virusa zahvaljujući finansijskom paketu mera koji je Vlada donela kako bi pomogla privredi tokom krize.
"To što se obavezala da ti izdaci neće uvećati javni dug toliko da pređe granicu 60 odsto BDP-a ključni je argument da se ne traži spoljna finansijska podrška", ocenjuje on za RSE.
Đukić smatra da trenutno na stranom finansijskom tržištu vlada politika nultih kamatnih stopa, dakle, izuzetno jeftinih kredita, pa Srbija, nakon stišavanja pandemije COVID 19 "ima mogućnost da se veoma povoljno zaduži na međunarodnom tržištu kapitala, kroz sektor finansiranja infrastrukturne izgradnje koju je započela i koja je uslov mnogo bržeg protoka robe i kapitala, odnosno, u konačnici, viših stopa privrednog rasta".
To je, smatra Đukić, bolje nego trenutno zaduživanje na bilateralnoj osnovi sa MMF-om.
Ceo tekst pročitajte na sajtu Radija Slobodna Evropa.
Autor: Radio Slobodna Evropa
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
