Izvor: B92, 03.Mar.2012, 00:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zvanično recesija nam stiže na leto
Beograd -- Iako zvaničnici ponavljaju da će ove godine BDP u Srbiji porasti za 0,5 odsto, ekonomisti najavljuju siguran pad.
Oporavak privrede je, prema rečima stručnjaka, moguć u poslednjem tromesečju u godini, a zavisiće od mera nove vlade.
Recesija će izazvati pravi dar-mar i u javnim finansijama. Budžet za 2012. je pravljen na bazi rasta BDP-a od 1,5 odsto. S obzirom na to da ga neće biti, automatski će izostati i planirani prihodi i manjak u državnoj kasi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << će premašiti cifru od 152 milijarde dinara.
U Fiskalnom savetu već računaju da bi deficit mogao biti veći za 30-35 milijardi dinara. Kako Vlada nije spremna da kreše troškove, jedini način da se obezbedi nedostajući novac je zaduživanje. No, posle prekida aranžmana sa MMF-om naglo je palo interesovanje investitora da finansiraju državu.
U centralama mnogih evropskih banaka procenili su da su im ovdašnje „ćerke" već previše „izložene" prema državi i da im je zato zabranjeno da odvajaju dodatni novac za kupovinu državnih dužničkih papira.
Uz prekid aranžmana sa MMF-om to je i glavni razlog što Vlada 20. februara nije uspela da nađe kupce za svih 120 miliona evra deviznih zapisa Trezora. Iako je kamata bila 5,95 odsto država je prodala samo 55,2 miliona evra zapisa, koji dospevaju za naplatu u februaru 2013. Poređenja radi, u septembru je tražnja za prvim srpskim evroobveznicama sa mnogo dužim rokom dospeća bila dva puta veća od ponude.
Još je manje investitora spremnih da srpskoj državi pozajmljuju dinare u situaciji kada je nacionalna valuta dostigla rekordno nisku vrednost.
Da bi 22. februara prodala manje od polovine dinarskih zapisa Ministarstvo finansija, na čijem je čelu premijer Mirko Cvetković, moralo je da plati kamatu od 13,25 odsto, koja je duplo veća od gornje granice ciljane inflacije NBS za ovu godinu. Slaba tražnja za državnim hartijama pojačava problem finansiranja i fiskalnog deficita, ali i javnog duga koji ove godine dospeva za naplatu.
Bez posla još desetine hiljada ljudi
U najboljem slučaju BDP će ostati isti, ali su veće šanse da će biti manji nego lane. Bar za jedan odsto, a možda i više, uvereni su ekonomski analitičari, koji početak bilo kakvog oporavka ne očekuju pre novembra. I to pod uslovom da nova vlada „skroji" dobru ekonomsku politiku i mere za borbu protiv krize. No, čak i da ne bude pada, BDP Srbije do kraja ove godine neće dostići nivo iz 2008, poslednje godine pre krize.
Jedino se u odlazećoj vladi uporno drže optimističkih procena o rastu BDP-a. Zato cinici kažu da ih Nemanjina 11 sve više podseća na frizerski salon, u kojem se „friziraju" svi ekonomski podaci.
Od minusa u državnoj kasi, preko priliva stranih investicija, do privrednog rasta. Drugi, pak, Vladu porede sa optičarem, koji nosi naočare kroz koje sve izgleda ružičasto. Sa njihovom dioptrijom ne vidi se nijedan problem! Ni skoro pola miliona ljudi, koliko ih je od 2008. ostalo bez posla, a uskoro bi mogla da im se pridruži nova armija od nekoliko desetina hiljada nezaposlenih.
Jasna Atanasijević precizira da će odlazak Ju-Es stila i „tihi hod" smederevske železare čisto matematički smanjiti obim industrijske proizvodnje za nekoliko procentnih poena, koliko je ova fabrika učestvovala u ukupnoj industrijskoj proizvodnji u istom periodu prethodne godine, kada je bila u pogonu. Računica autora MAT-a je da bi izvoz mogao pasti za osam, a proizvodnja prerađivačke industrije do četiri odsto ako železara ostane na „hladnom hodu" veći deo ove godine.
A problemi se samo gomilaju. Na to ukazuje i Jasna Atanasijević, glavni ekonomista Hipo Alpe-Adrija banke. Ona upozorava da postoje objektivni rizici da ova ekonomska godina bude lošija od prošle. Da umesto rasta, koji je zvanična statistika za 2011. procenila na 1,9 odsto, Srbija ove godine ostvari „nulti rast" ili čak izvestan pad.
Slično očekuju i njene kolege iz Rajfajzen banke, koji su uvereni da će zamrzavanje aranžmana sa MMF-om i odlazak sa tržišta najvećeg izvoznika, Ju-Es stila, neminovno imati negativan efekat na industrijsku proizvodnju, BDP i izvoz u prvom kvartalu.
Tome će, kažu, doprineti i privremeno zatvaranje proizvodnih kapaciteta velikog broja preduzeća zbog izuzetno niskih temperatura, do čega je došlo ubrzo nakon što je istekao produženi odmor u velikom broju kompanija, koje su dva dana državnog praznika za Sretenje proširile na celu nedelju.
I Ekipa stručnjaka, okupljenih oko biltena „Mesečne analize i trendovi" (MAT), sa ekonomistom Stojanom Stamenkovićem na čelu i članom Fiskalnog saveta Vladimirom Vučkovićem, procenjuje da će se u prvom tromesečju 2012. u odnosu na isti period 2011. smanjiti i industrijska proizvodnja ( 0,3 odsto), promet u trgovini na malo u stalnim cenama (5,6) i izvoz (1,5 odsto).
I sami privrednici u anketi MAT-a očekuju novi pad prodaje u naredna tri meseca, tako da „indikator očekivane prodaje" nije bio niži još od januara 2009. To je najbolji signal krize, jer će pad tražnje posledično dovesti i do pada privredne aktivnosti, navode autori MAT-a.
S obzirom na to da će drugi kvartal proteći u znaku izbora, sa velikom dozom izvesnosti može se očekivati nastavak negativnih trendova, a u tom slučaju će Srbija početkom leta i zvanično upasti u recesiju.
U Vladi procenu rasta baziraju i na uverenju da će ove godine, kako je nedavno izjavio premijer Mirko Cvetković, mnoge od dve milijarde dolara stranih investicija iz 2011. početi da „daju efekte u većoj proizvodnji, izvozu i zapošljavanju".
Predviđa se, međutim, prosta činjenica da je skoro dve trećine od te sume platio Delez za kupovinu Delta Maksija i da je tom transakcijom promenjen samo vlasnik jedne privatne firme. To, dakle, neće imati nikakvog efekta ni na rast proizvodnje, a još manje na zapošljavanje. Pre se može očekivati da će Delez zatvoriti neke nerentabilne prodavnice i time smanjiti broj zaposlenih.
Da je đavo odneo šalu pokazuju i poslednji podaci o robnoj razmeni sa inostranstvom. Prošla godine je prva od izbijanja krize u kojoj je izvoz, koji bi trebalo da bude ključna poluga bržeg privrednog oporavka, rastao sporije od uvoza, za 14,1 prema 14,5 odsto. Lane je izvezeno robe i usluga za 8,44 milijarde evra, a na uvoz je potrošeno 14,45 milijardi, tako da je deficit premašio šest milijardi evra, što je i najveći spoljnotrgovinski deficit još od 2008.godine.
I dok je za Vladu i ta akvizicija kao deo stranih investicija razlog za optimizam, druge to navodi na veliki oprez. Tako je za Jasnu Atanasijević dodatni izazov što je u 2011. obim stranih direktnih investicija bio „vanredno visok" baš zbog dve velike pojedinačne investicije, Fijatove u fabriku automobila u Kragujevcu i Delezove za preuzimanje Delta Maksija.
„Tako nešto teško da se može očekivati u ovoj godini. Uz to će finalna potrošnja verovatno nastaviti da bude ugrožena visokim nivoom nezaposlenosti i negativnim očekivanjima s obzirom na tri protekle godine u kojima je nezaposlenost u porastu", upozorava glavni ekonomista Hipo Alpe-Adrija banke.
„U tom smislu, postoji nekoliko ključnih izazova. Prvi je slabiji priliv stranih kredita, ili čak neto odliv, što podrazumeva da se iz zemlje više deviza odliva za vraćanje prethodno uzetih kredita, nego što stiže po osnovu novih pozajmica. Drugi izazov je smanjenje izvoza zbog niže tražnje u nekim značajnim spoljnotrgovinskim partnerima iz zapadne Evrope, s obzirom na to da su projekcije rasta BDP-a za evrozonu pretežno negativne i većina analitičara očekuje pad BDP-a za 0,5 odsto. Pri tome se za Italiju, koja je naš najveći partner u evrozoni, predviđa pad od 1,15 odsto, a za Nemačku simboličan rast od svega 0,2 procenta".
Pogledaj vesti o: Nova godina
