Izvor: Politika, 19.Avg.2013, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žrtve vršnjačkog nasilja
Dečaci čijem se nasilništvu niko nije suprotstavio u detinjstvu u svom kasnijem životu češće će zlostavljati svoju okolinu
Upozorenje da je nasilje nad decom i te kako prisutno u društvu iako ga ne vidimo, pred početak nove školske godine ponovo je otvorilo pitanje zatvaranja očiju nad ovim zlom. Ukoliko škola će nadležni na početku i ove školske godine smatrati da nemaju nikakvu odgovornost ako učenici tuku drugare ali izvan škole, makar to bilo dva metra daleko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od školskog dvorišta? U koliko njih odgovorni i dalje misle da formiranje školskih timova za zaštitu od nasilja zbog toga što ih propisuju podzakonska akta nisu zakonska obaveza i predstavljaju „gubljenje“ vremena?U koliko njih će oni savetovati roditelje deteta koje trpi nasilje da ga ispišu iz te škole kada se ono već u tolikoj meri „ne uklapa“? Smanjenje broja takvih shvatanja uz odgovore na pitanje kada i zašto neko postaje žrtva svojih vršnjaka mogu suštinski da doprinesu identifikovanju i preveniranju ovog vida nasilja, kojem je u Srbiji izloženo čak svako četvrto dete.
Vršnjačko nasilje se najčešće usmerava ka osobi koju nasilnik percipira kao slabiju od sebe, fizički ili društveno. Slabost i različitost su identifikovane kao dve osnovne kategorije osobina žrtava vršnjačkog nasilja, s tim što različitost može da se smatra i vrstom socijalne slabosti, a slabost može da bude shvaćena i kao vrsta različitosti. Dete nasilnik, poput odraslog nasilnika, traži nekoga koga će moći nekažnjeno i kontinuirano da zlostavlja, ne rizikujući pritom bitku s neizvesnim ishodom. Jači vršnjaci smatraju i da „imaju pravo“ da maltretiraju slabije i mlađe od sebe u kulturi u kojoj je nasilje dozvoljeno i potpomognuto hijerarhijskom strukturom škole,koja može da deluje kao pogrešno shvaćen model po kome stariji i jači „legitimno poseduje“ određenu moć nad mlađima i slabijima.
Slabost žrtve može da proizađe iz fizičke konstitucije, ali i iz društvenih okolnosti; na primer,novodošavše dete često je meta onih koji su u društvu vršnjaka popularni, imućni, udruženi sa drugima. Formiranje nasilne grupe je inače poseban način ostvarivanja socijalne i fizičke nadmoći nad žrtvama, po pravilu pojedincima, i to najčešće izolovanim od ostalih. Stidljiva i povučena deca često su na meti nasilnika zbog svog ponašanja i taktike izbegavanja sukoba, što sve spada u oblast slabosti. To su deca koja iz raznih razloga odbijaju da se fizički ili verbalno sukobe s drugima, ne žele ili ne umeju da se brane i pokušavaju da odbiju od sebe nasilje tako što će prihvatiti da urade sve što im nasilnici kažu, nadajući se da će im, svremenom, dosaditi da ih maltretiraju. Ali vršnjaci skloni nasilju smatraju ih „slabićima i kukavicama“ i upravo činjenica da se takve žrtve neće braniti predstavlja povod da ih maltretiraju.
U domenužrtava vršnjačkog nasilja koje to postaju zbog slabosti jesuposebno ona deca koja imaju prethodne ili sadašnje traume. To mogu da budu i sadašnji problemi, na primer, nasilje u porodici, situacije socijalne ugroženosti i socijalnih rizika (stambeni i materijalni problemi roditelja). Suprotno laičkom uverenju da će deca koja trpe nasilje kod kuće najverovatnije odmah postati nasilna (postaće verovatno, ali ne odmah, već kad odrastu), situacija je upravo obrnuta. Naime, traumiranost nasiljem ih razoružava, uništava dostojanstvo i svest o pravu na zaštitu i samozaštitu od nasilja, što sve umanjuje njihove normalne odbrambene sposobnosti. Izloženost ma kom vidu prethodnog nasilja, uključujući i incidente porodičnog i vršnjačkog nasilja, u stvari dovodi do dugotrajne i polivalentne viktimiziranosti, po nepisanom pravilu, „jednom žrtva, uvek žrtva“. Dete koje se razlikuje i odudara od standarda ponašanja u vršnjačkoj grupi, takođe je česta žrtva nasilja. U izložene nasilju zbog svoje različitosti spadaju i kategorije (pretpostavljene) manjinske seksualne orijentacije ili manjinske nacionalne pripadnosti, koje nasilnici posebno smatraju inferiornim. Otvoreno izražene predrasude prema takvoj deci koje ispoljavaju nastavnici dodatno ohrabruju vršnjačke nasilnike.
Jedan od značajnih motiva u romanu „Glasovi u vetru“ Grozdane Olujić, knjizi koja je 2010.dobila Ninovu nagradu za roman godine, jeste upravo vršnjačko nasilje čija je žrtva u detinjstvu bio jedan od glavnih likovaromana – Mali Riđi. I književnost, dakle, svedoči da su sukobi među decom,u njihovoj prvoj životnoj borbi za mesto pod suncem, oduvek postojali.Ostaje nepobitna činjenica, da sva deca imaju pravo na život bez nasilja, a svi odrasli obavezu da im to pravo obezbede. I kako svako nasilje nije štetno samo po neposrednu žrtvu već uvek ima i dimenziju vremenske ekspanzije, treba imati u vidu prostu činjenicu da adolescenti u školskoj sredini zapravo „vežbaju“ svoj budući model ponašanja. Dečaci čijem se nasilništvu niko nije suprotstavio u detinjstvu, u svom kasnijem životu će kad odrastu, mnogo češće zlostavljati svoju okolinu, pokazala je studija stručnjaka koji se bave nasiljem u porodici.
Profesorka Fenomenologije nasilja, Univerzitet Singidunum
Zorica Mršević
objavljeno: 19.08.2013.
Pogledaj vesti o: Nova godina
