Izvor: Danas, 01.Apr.2015, 08:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život, smrt i san Aprilskih susreta
Beograd - Evocirajući uspomene na prve Aprilske susrete, održane 1972. godine kao festival proširenih medija, istoričarka umetnosti Jasna Tijardović kaže za Danas da je tada čuvena umetnica Đina Pane, jedna od pionirki performansa, izvela prilično drastičnu varijantu ove umetničke discipline, tačnije, telesnu akciju sa samoranjavanjem. Paneova je ostavila snažan i sveprožimajući utisak na publiku i aktere tadašnje scene nove umetničke prakse okupljene u Studentskom kulturnom centru >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << (SKC) i bila katalizator za Marinu Abramović da i ona kasnije pravi radikalne akcije sa telom, uključujući i samoranjavanje.
Danas u SKC-u počinju novi Aprilski susreti a jedan deo njihovog šarolikog programa posvećen je upravo gorepomenutom radu Đine Pane koji se zove "Život, Smrt, San". Publika će moći da vidi samo jedan njegov deo iz Arhiva SKC, pa su utoliko dragocenija svedočanstva naše sagovornice, koja je bila na licu mesta pre više od četiri decenije. "Sve se odigralo u prostoru gde je danas smeštena knjižara Delfi. Pane, koja je tada imala oko 40 godina, selotejpom je za pod zalepila dugačku belu papirnu traku po kojoj je šetala bosa s flasterima preko očiju, sve dok u jednom trenutku nije klekla na pod, stavila dva prsta u usta i počela nasilno da izaziva povraćanje. Od velikog naprezanja iz grla je počela da izbacuje krv koja je ostavila trag na traci. Čitava akcija je trajala 15 minuta a u prostoru gde je izvođena stajao je beli papir na kome je u nekoliko redova i varijacija bio ispisan naslov rada "Život, Smrt, San". U pitanju je bio različit raspored reči imena ove telesne akcije a o svemu ovome postoji i filmski dokument, koji je načinio umetnik Zoran Todorović", kaže Tijardovićeva. Ona ističe da je istoričarka umetnosti Biljana Tomić najzaslužnija što je u to vreme ovdašnja publika imala priliku da se sretne s fenomenom bodi arta. "Ona je bila ključni animator te scene", smatra Tijardovićeva dodajući da je Tomićeva danas u senci. Takođe, naša sagovornica ukazuje da su prvi perfomansi zapravo više bili telesne akcije. "Iako se sve isto može reći i za performans, telesne akcije su bile direktnije, trajale su kraće, bile nepredvidljivije i time imale snažniji efekat na publiku. Performans je uvek smišljen konstrukt."
Da je rad Paneove tada imao jak uticaj na razvoj Abramovićeve ukazuje i to što je ona reizvela njen performans u okviru koga je ležala na svećama na svojoj izložbi "Sedam lakih komada" u Gugenhajmu. Veliki odjek ove francuske umetnice italijanskog porekla je ostavio traga i na brojne druge performanse Abramovićeve, posebno one sa puštanjem krvi, koji je amblematičan element opusa Paneove. Njen čuveni performans protiv rata u Vijetnamu koji je izvela u Parizu 1971. sastojao se u tome što se bosonoga penjala i spuštala po merdevinama sa šiljcima, sve dok nije onemoćala od bolova. Uopšte, doba početka cvetanja bodi arta a time i performansa obeležile su tri umetnice: Đina Pane, zatim Kubanka Ana Mendieta i Marina Abramović. Tri potpuno različite ličnosti.
Baš kao i tri reči iz naslova rada Đine Pane, koje menjaju svoj raspored i koje se mogu pripisati i različitim fazama razvoja Aprilskih susreta. Koji od navedenih pojmova iz naslova "Život, Smrt ili San" odgovara njegovom aktuelnom izdanju, vreme će pokazati. U svakom slučaju, programi ove smotre su besplatni i u njima će pored vizuelnih umetnika, među kojim je i mlada umetnica Tijana Kojić, koja je nedavno imala prvu samostalnu izložbu u Parizu, a pre nekoliko godina bila laueratkinja prve nagrade niške Art fondacije kao i Nagrade Fonda za crtež Vladimira Veličkovića, učestvovati i mnogi značajni bendovi. Jedan od njih su i "Jarboli".
Pogledaj vesti o: Nova godina
