Izvor: Blic, 18.Sep.2011, 03:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žitelji Seferovca sami podigli hram
Nova pravoslavna crkva u Seferovcima, jedinstvena po bogatoj unutrašnjosti, gde su na zidovima naslikani portreti i motivi srpske vere, na najlepši način svedoči o buđenju pravoslavlja u ovom ljevčanskom selu.
Tokom pet godina, ova bogomolja, građena prilozima vernika, dosegla je desetine metara u visinu i širinu i već sada šalje jasnu poruku novim generacijama i nadolazećim vekovima. Uporedo sa majstorima koji su gradili njene zidove, kupole i zvonike, meštani su udarali >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i uvezivali temelje duhovnog bratstva sa manastirom Gomionica i prijateljima iz tog kraja na Manjači.
Mile Bursać, predsednik Odbora za gradnju crkve, kaže da su ideju više uticajnih meštana o izgradnji crkve u ovom ljevčanskom selu, u čemu je prednjačio Budimir Balaban, među prvima podržale monahinje manastira Gomionica.
- Bratsku ruku i iskrene namere da nam pomognu osetili smo u manastiru Gomionica kojeg smo posetili u potrazi za originalnim idejama pravoslavlja, da bismo ih primenili u našem selu gde nikada pre nije postojala crkva. Tu su nas prihvatili punim srcem, produhovili nas i ukazali na pravi put. Posebno su nas zadužili svojim dolascima tokom gradnje što nam je ulivalo dodatnu snagu - ispričao je Bursać, naglašavajući veliku slogu, solidarnost i veru svih koji žive u Seferovcima ili su poreklom odavde.
Radovi započeti 2007. godine brzo su napredovali, a bratske veze sa manastirom Gomionica su bivale sve čvršće.
- Monahinje su čak pripremale ručak u manastiru i donosile majstorima na crkvenom zdajnu. Zato smo se, da bi im uzvratili pažnju, saglasili da ovde prikupljamo hranu za manastir jer to je od srca kao što su i oni nama činili dobro. Sada redovno, za vreme žetve odvojimo tri do četiri tone žita, odvezemo u mlin blizu manastira i omogućimo im tako da cele godine imaju brašno. Pripremamo za njih i po nekoliko tona luka, kupusa, krompira i drugog povrća za zimnicu - pripovedaju u Seferovcima, uvereni da na ovaj način pravoslavlje prenose i na mlađe generacije. Zato su u četvrtak na seoskom igralištu ugostili i Fudbalski klub Gomionica sa kojim, podstaknuti idejama iz manastira istog imena, gaje bratske veze.
- Bratili smo se sa Crkvenim odborom iz Bronzanog Majdana. Na Malu Gospojinu ćemo na manastirsku slavu u Gomionicu, a kada otvorimo crkvu posvećenu svetim apostolima Petru i Pavlu, iduće godine na Petrovdan, još više ćemo nadgraditi našu obostranu ljubav i ideju pravoslavlja koja spaja Lijevče polje i Manjaču - uveravaju u Seferovcima.
Među najvrednijim u ovoj jedinstvenoj verskoj misiji su Budimir Balaban, Nebojša Balaban, Pante Tadić, Mižo Sabljić, Rade Bursać...
Dragan Batar, predsednik FK Gomionica, tokom utakmice sa FK Mladost u Seferovcima rekao je da sve doživljavaju veoma emotivno. - Među ljudima iz Seferovaca pronašli smo izuzetne prijatelje koje smo upoznali u našem manastiru. Bili su uz nas tokom gradnje crkve u Bronzanom Majdanu, a mi sa njima u Seferovcima... Oni čak dolaze i na naše utakmice i čine grupu vernih navijača FK Gomionica. Kada su došli na ideju da ovde formiraju svoj klub, pomogli smo ih i podržali - izjavio je Batar, sa kojim su u Lijevče polje došle i njegove komšije Milivoje Tramošljika, Dragan Batar stariji, Predrag Divljak, Radivoje Majstorović, Goran Bobar. Dok su se družili pored stadiona, na terenu su veštine pokazivali igrači i njihovi treneri Boris Malčić, Dejan Lukendić, Darko Ljuboja, Nenad Gavrilović iz Bronzanog Majdana i Budo Balaban, Darko Trkulja, Miloš Radić, Žiža Jovanić, Aleksandar Radić, Đuro Ćulibrk... iz Seferovaca. Rezultat nikome nije bio važan, nego prijateljstvo.
Ratovi sprečili izgradnju crkve
Gradnjom crkve ostvarena je ideja Seferovčana još iz 1938, ali ratovi i nevolje su ih u tome sprečavale. Došlo je vreme da zvonik u groblju koji je decenijama prizivao pravoslavne vernike u ovom selu sada bude zamenjen novim zvonima čiji zvuk će se razlegati širokim prostranstvom do Save, Kozare i Motajice.
Ukrašena crkvena unutrašnjost
Sva crkvena unutrašnjost je oslikana, a na ikonostasu i zidovima su sveci, najčešći zaštitnici domaćinstava u Seferovcima. To su
Đurđevdan, Nikoljdan, Jovanjdan, Sveti Trifun, Markovdan, Aranđelovdan... Ikonstas je delo monahinja iz manastira Žiča, ukrašen zlatom, a hrastov duborez je uradio Stevo Pena iz Mrkonjić Grada.
Pogledaj vesti o: Nova godina
