Izvor: Politika, 26.Sep.2014, 15:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zatvor za plaćenike
U oktobru u skupštini zakon po kome će kazne za učestvovanje u stranim ratovima biće do osam godina zatvora, a za organizovanje učestvovanja – od dve godine do deset
Dopune Krivičnog zakonika kojim se uvode dva nova krivična dela – učestvovanje u ratu i organizovanje učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi – naći će se na dnevnom redu prve ili druge sednice jesenjeg zasedanja Narodne skupštine Srbije, najavljuje za „Politiku” Meho Omerović, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << funkcioner Socijaldemokratske partije Srbije i narodni poslanik. Poslanička grupa SDPS-a biće i formalni predlagač ovih izmena KZ-a, prema kojima će kazne za učestvovanje u stranim ratovima biti do osam godina zatvora, a za organizovanje učestvovanja – od dve godine do deset.
Predlog je prethodnih dana, usaglašavanjem sa resornim Ministarstvom pravde, usklađen sa Ustavom Srbije i zakonima i, prema očekivanju Omerovića, nema nikakvih prepreka da parlament u oktobru usvoji ove zakonske izmene.
Ovakva brzina sigurno je uslovljena preksinoćnimjednoglasnim usvajanjem rezolucije o stranim plaćenicima u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija i očiglednim interesom Amerike da se na ovaj način zaustavi ili bar smanji priliv novih boraca iz inostranstva u redove džihadista u Iraku i Siriji. Rezolucija, inače, pripada sedmom poglavlju Povelje UN, a Savetu bezbednosti daje ovlašćenje da u slučaju njenog kršenja uvede ekonomske sankcije ili upotrebi silu.
A koliko je SAD to važno, potvrdio je juče i američki ambasador u Beogradu Majkl Kirbi, ističući da prvo što srpske vlasti mogu da urade kao doprinos međunarodnim naporima u borbi protiv Islamske države jeste usvajanje zakona kojima će se kontrolisati odlazak građana u borbe koje ta ekstremistička organizacija vodi u Siriji i Iraku.
„Građani mnogih zemalja učestvovali su u tim oblastima u borbama na strani Islamske države, iz SAD, Srbije, Kosova, Albanije, Norveške, Belgije, Engleske. Treba usvojiti odgovarajuće zakone koji to kontrolišu”, rekao je on.Ukazujući na to da Srbija može da doprinese i razmenom obaveštajnih podataka, Kirbi je napomenuo da, osim o zakonu, sa srpskim vlastima nije razgovarao o drugim „specifičnim naporima”.
Treba, međutim, podsetiti da je stranka Rasima Ljajića još u novembru prošle godine srpskom parlamentu predložilazakon po kome će se pristupanje naših državljana terorističkim grupama bilo gde u svetu smatrati krivičnim delom.Zbog vanrednih parlamentarnih izbora i novog skupštinskog saziva taj predlog je povučen iz procedure (kao i svi ostali akti), da bi 7. jula ponovo bio aktiviran, to jest poslat u skupštinsku proceduru, napominje Omerović.
Prema predlogu SDPS-a, „državljanin Srbije koji učestvuje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi kao pripadnik vojnih ili paravojnih formacija strana u sukobu, a nije državljanin te strane države, kao ni pripadnik zvanične misije međunarodne organizacije čiji je Srbija član, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina”. Ako je sve pomenuto učinjeno u sastavu grupe, kazna je od jedne godine do osam.
U slučaju krivičnog dela organizovanja učestvovanja, ako na teritoriji Srbije „vrbuje ili podstiče drugo lice na izvršenje tog dela, organizuje grupu ili vrši obuku drugog lica ili grupe za izvršenje tog dela, opremi ili stavi na raspolaganje opremu radi izvršenja tog dela ili daje ili prikuplja sredstva za izvršenje tog dela kazniće se zatvorom od dve do deset godina”. Istom kaznom za ovo delo kazniće se „učinilac” i „kada lica koja organizuje nisu državljani Srbije”.
Slične zakone već su usvojile Bosna i Hercegovina, Crna Gora, ali i Austrija, kaže Meho Omerović. Ipak, da donošenje ovakvih zakonskih rešenja u Srbiji neće proteći sasvim glatko, jasno je ako se u obzir uzmu sve dileme koje u javnosti postoje. Na neke od njih ukazuju i članovi skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove iz različitih stranaka – Momir Stojanović (SNS), koji je i predsednik Odbora za kontrolu službi bezbednosti, Dragan Šutanovac (DS), bivši ministar vojni, i Marko Đurišić (NDS).
Stojanović, recimo, ukazuje da treba razmisliti o različitim kaznama za one koji idu u ratove iz materijalnih i ideoloških ili verskih razloga. Po njemu su ovi drugi opasniji. Potom, navodi on, problem je kako dokazati postojanje ovakvih krivičnih dela, ali i kako ući u trag posrednicima, to jest organizacijama koje pod plaštom turističkih agencija, agencija za nalaženje posla u inostranstvu i sličnih regrutuju ljude sa naše teritorije.
Šutanovac, koji smatra da je podrška koaliciji protiv Idila izuzetno mudra i hrabra odluka i da bez obzira na sve rizike koje nosi pokazuje da je Srbija svesna da je bezbednost nedeljiva, ističe da se ovom odlukom Srbija svrstava u red zemalja razvijenog sveta koje misle strateški i idu u susret problemu, a ne čekaju da ih problem iznenadi. On ukazuje da pitanje učešća naših državljana u stranim sukobima mora da se razmotri iz više uglova.
„Zakon koji bi jednoznačno definisao tu materiju mora biti primenjiv kroz vreme, a ne treba da bude izraz trenutne potrebe. Podsećam da su se naši preci borili na mnogim ratištima, počevši od španskog građanskog rata, stoga zakon mora da prepozna sve aspekte i obuhvati sve moguće slučajeve kako ne bi sam sebe dezavuisao. Kod nas se sve promišlja pet minuta, a posledice takvih odluka plaćamo 50 godina. Ovo je vrlo složena materija i nikako ne bi smela da se zakonski reguliše na brzinu zbog jednog ili dva slučaja”, ističe Šutanovac.
I Đurišić kaže da je podrška borbi protiv Islamske države dobra odluka vlade, koja pokazuje nameru da se Srbija priključi rešavanju jednog bezbednosnog problema u svetu. Posle usvajanja rezolucije u SB UN o zaustavljanju odlaska džihadista u Irak i Siriju, dodaje on, sada je usvajanje zakona kojim bi se odlasci naših državljana na ovo ratište i druga sankcionisalo, i jedna vrsta međunarodne obaveze naše države.
„Nadam se da će ova vlada imati snage da taj zakon, ako bude usvojen, i primeni u praksi”, navodi Đurišić, dodajući da je Srbija odavno trebalo da se pozabavi onima koji regrutuju naše državljane i da je tu ova vlada potpuno zakazala. Za njega je ratovanje za novac posebno problematično: „Nema opravdanja za to, jer su izvori finansiranja u tim slučajevima uvek povezani sa kriminalom, a neretko i sa ratnim zločinima.”
B. Baković
-----------------------------------------
U Islamskoj državi džihadisti iz 80 zemalja
U redovima Islamske države, prema procenama američkih obaveštajaca, bori se oko 15.000 dobrovoljca koji su došli iz inostranstva. Pretpostavlja se da oni stižu iz 80 zemalja. Prema nekim ranijim procenama, od evropskih zemalja, a u odnosu na broj stanovnika, najviše džihadista u Siriju i Irak stiglo je iz Bosne i Hercegovine.
D. V.
-----------------------------------------
Kirbi: Srbija je bezbedna, ima dobru policiju i vojsku
Ambasador SAD u Beogradu Majkl Kirbi izjavio je juče da veruje da je, iako rizik od terorizma uvek postoji, Srbija bezbedna od opasnosti koju predstavljaju ekstremisti Islamske države.
„Srbija će biti sigurna, ima dobru policiju i ozbiljnu vojsku, kao i obaveštajce, ali uvek postoji rizik ako istupite i uradite pravu stvar, ali postoji rizik i ako ne učinite ništa”, rekao je Kirbi novinarima, prenosi Beta. „Ne mislim, ipak, da će Srbija biti u većoj opasnosti ako učini pravu stvar”, kazao je ambasador.
-----------------------------------------
Stefanović: Srbija može da zarađuje obučavajući iračku policiju
Srbija podržava borbu protiv Islamske države i učiniće ono što je „u skladu sa našim mogućnostima”, rekao je juče ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, navodeći da se to odnosi na obuku iračke policije kod nas, različite treninge, razmenu informacija u vezi s borbom protiv terorizma. Stefanović je napomenuo, gostujući na TV B92, da bi od obuke iračke policije Srbija mogla da zarađuje i dodao da za to još nije potpisan sporazum.
Upitan da li je Srbija zato potencijalna meta terorističkih napada, on je odgovorio negativno, podsetivši, prenosi Tanjug, da bi oni koji su prethodno otišli da se bore u Siriji ili drugim zemljama predstavljali bezbednosnu pretnju kada se vrate: „To je nešto što je trebalo da uradimo (podrška SAD u borbi protiv terorizma), a mi ćemo sa naše strane učiniti sve da građani naše zemlje budu bezbedni.”
Prema njegovim rečima, saradnja sa većinom država koje imaju iskustva u borbi protiv terorizma i dobra mreža sa različitim partnerskim službama i policijskim organima „ukazuje na to da mi možemo efikasno da štitimo našu zemlju”.
objavljeno: 26.09.2014
Pogledaj vesti o: Nova godina
