Izvor: Politika, 28.Dec.2013, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto verujemo u Deda Mraza
Ovaj mit je u funkciji razvoja dečje mašte, kreativnosti i porodičnih vrednosti
„Ne! Ne! Samo smo videle neke od poklona, čak ih se i ne sećamo”, pravdale su se plačnim glasom devojčice Skilar (3) i Lara (7), kada im je mama Keli Lambert, inače profesorka neurologije na Koledžu „Randolf-Mejkon”, nedavno saopštila da će Deda Mrazu ipak morati da vrati novogodišnje poklone, jer su ih devojčice videle sedam dana pre Božića. U očajničkom pokušaju da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zaštiti veru svojih kćerki u Deda Mraza, Keli je u sekundi odlučila kako da se „iščupa” iz nezavidne situacije. Izmislila je neverovatnu priču o sklapanju pakta sa najslavnijim starcem na planeti.
– Nisam sigurna odakle je sve to došlo, ali neki majčinski režanj u mom mozgu odmah se aktivirao, a ja sam se pretvorila u pravnog zastupnika Deda Mraza. Objasnila sam im kako je kontaktirao sa svim roditeljima čija deca očekuju glomazne poklone i kazao da ima probleme sa leđima. Gospođa Mraz je insistirala da Deda pošalje darove unapred da se ne bi mučio baš na Badnje veče.
Ali, postojao je uslov. Morala sam da potpišem ugovor u kojem potvrđujem da ni pod kakvim okolnostima deca neće videti poklone pre Badnje večeri. Ako ih budu videla, moraće da budu vraćeni – objasnila je Keli svojim kćerkama. Na kraju se ipak „izvukla” tako što im je rekla da će zbog svega verovatno upasti u pravnu nevolju, ali i da će samo nekolicinu poklona poslati natrag i zadržati one koje devojčice nisu videle. Posle ozbiljnih konsultacija, svi su se saglasili da je plan dobar.
A onda je na scenu stupila griža savesti.
– Zašto sam izmislila ovu neverovatnu priču? Trebalo je da zgrabim poučni trenutak i naučim kćerke pravoj istini – kinjila je sebe profesorka Lambert.
Na kraju je našla opravdanje u nauci!
Kao neurolog je podsetila sebe da, iako se deca rađaju sa kompletom od 86 milijardi moždanih ćelija ili neurona, veze između tih neurona su malobrojne u najranijim godinama života. Na glas je ponovila kako se mozak razvija, deca polako uče o pravilima fizičkog sveta, ali i o razlikama između fikcije i onoga što ona nije.
– Na kraju, mališani nauče da irvasi ne mogu da lete, da Deda Mraz ne može da poseti svaki dom i svako dete u jednoj te istoj noći. Čak i ako bi mogao da preduzme takvo putovanje, ne bi postojao način da pojede sve božićne kolačiće – ponovila je sebi profesorka neurologije.
Da ne postoji savršeno vreme kada je deci potrebno reći istinu u vezi sa svemogućim Deda Mrazom, potvrđuje defektolog Branka Dragišić.
– Taj trenutak istine zavisi od uzrasta deteta i uloge koju priča o njemu ima u emotivnom razvoju deteta. Čak i u okviru jedne porodice mogu postojati razlike između braće i sestara u verovanju u priču o irvasima, sankama i čarobnom deki koji donosi poklone. Postoji određen broj roditelja koji o ovoj temi razgovara sa decom veoma rano. Njihova motivacija se obično ogleda u želji da ne naruše poverenje sa detetom koje može uslediti nakon saznanja da je reč o izmišljenom liku. Neretko smatraju da će za kognitivni razvoj dece i njihovu adaptaciju biti dobro ukoliko što pre saznaju ovu istinu. Ukoliko se odabere ovaj put, važno je da se o temi sa decom razgovara sa puno nežnosti i razumevanja imajući u vidu osetljivost mlade duše u nastajanju – objašnjava Branka Dragišić.
Istina je i da neka deca dugo ne žele da poveruju da Deda Mraz ne postoji, čak i kada im se to otvoreno kaže. Ona vole da veruju u svemogućeg deku, dodaje defektolog, i u tome nema ničeg lošeg. Razlog za čvrstu veru je najviše u novogodišnjoj čarolija, paketićima ispod jelke, ali i dečjim knjigama i crtanim filmovima. Otuda roditelji koji ne žele odmalena da suoče svoje dete sa pravim Deda Mrazom, ne čine ništa loše ukoliko strpljivo sačekaju razvojno pogodan trenutak – ističe Dragišićeva.
Veliki broj dece do šeste godine smatra postojanje Deda Mraza veoma dragocenim. Reč je o toploj figuri koja mališanima pruža uverenje da je svet sigurno i prijatno mesto u kome se dobrota i trud nagrađuju i cene. U starijem uzrastu, oni lakše prihvataju ideju da Deda Mraz, u smislu svemogućeg deke, ne postoji.
– Bilo koji put roditelj da odabere važno je da poštuje dečju dušu i ima u vidu da su za razvoj svakog mladog bića najvažniji velika ljubav i iskreno poštovanje – uverena je Branka Dragišić.
Kada deca dostignu određeni kognitivni nivo u razvoju, uverena je Dušica Bojović, pisac i saradnik Centra za primenjenu psihologiju, sama će otkriti da je priča o Deda Mrazu zapravo mit. U najvećem broju slučaja prihvatiće to kao svoj uspeh, ne kao razočaranje, jer su sama otkrila misteriju, dodaje ona.
– Deca veruju u čuda, vode dijalog sa zamišljenim ljudima, pa zašto ne bi verovala i u Deda Mraza. On je simbol dobra, čitava priča o njemu je u funkciji razvoja dečje mašte, kreativnosti i porodičnih vrednosti. U današnje vreme, međutim, kada mnogo dece ima pristup internetu, očuvanje te priče je postalo teže. Zato ne brinite, deca su po prirodi istraživači, sama će otkriti istinu kada to budu želela. Možda će otkriti, a neće vam ni reći – poručuje Dušica Bojović.
Marija Brakočević
objavljeno: 28.12.2013.
Pogledaj vesti o: Nova godina
