Izvor: Politika, 09.Jan.2011, 23:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Za Srbiju još jedna teška godina

Srpski radikali će i u 2011. godini ostati dosledni svom programu

Ne treba biti politički ili ekonomski analitičar da bi se konstatovalo da će i 2011. godina biti teška, možda čak i teža od 2010. Uprkos neverovatnim izjavama g. Mirka Cvetkovića da je Srbija „statistički“ izašla iz ekonomske krize, jasno je da će nas ekonomske i socijalne nevolje pratiti i u novoj godini. Nešto zbog toga što je na svetskom nivou nepovoljna ekonomska klima, a mnogo više >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zbog nesposobnosti i neodgovornosti samozvanih „eksperata“ sabranih u Vladi Srbije i bezbrojnim agencijama čiji direktori imaju višestruko veće plate od predsednika republike, predsednika vlade, ministara i narodnih poslanika. Ako Tadićevom režimu pođe za rukom da u 2011. proda jedino profitabilno državno preduzeće „Telekom“, onda u ovoj državi više neće imati šta da se proda.

Jedino što će demokratama i njihovim koalicionim partnerima još preostati da urade jeste jedna tehnička radnja: da stave katanac na dućan zvani „Srbija“ i da proglase stečaj nad državom, koju su, po rečima vladike Nikolaja, stvorili sveci i junaci, a upropastili zlonamernici i neznalice.

Godina 2011. biće teška i u političkom smislu. Očigledno je da će režim nastaviti s realizacijom suludog projekta zvanog „regionalizacija“. Izgleda da onima koji smatraju da imaju monopol na demokratičnost i evropejstvo ni ova mala Srbija nije dovoljno mala i da je treba sasvim podeliti. Valjda misle da će onda megalomanski apetiti belosvetskih srboždera biti zadovoljeni. A zapravo, svi oni koji ne misle dobro ni Srbiji ni srpskom narodu, a ima ih ponajviše u Stejt departmentu i briselskoj administraciji, neće sedeti skrštenih ruku sve dok našu otadžbinu ne vrate u teritorijalni opseg iz koga su Karađorđe i Miloš započeli srpsku oslobodilačku epopeju – zloglasni Beogradski pašaluk, čiju obnovu priželjkuju američki globalisti, vatikanski misionari, evropski kulturtregeri i panislamisti s raznih svetskih meridijana.

Najtužnije od svega jeste to što na pravnom i političkom komadanju Srbije, svesno ili nesvesno, rade i mnogi Srbi. I to ne bilo kakvi Srbi, već Srbi predsednici, Srbi ministri i Srbi pokrajinski sekretari. Po ko zna koji put pokazuje se kao više nego tačna rečenica čuvenog pesnika Laze Kostića – „najveći je vrag Srbin sebi sam“. Jedan od tih „vragova“, koji je pre dve godine doživeo neviđeni salto mortale od četničkog vojvode do evrofanatika, došao je na genijalnu ideju – da menja Ustav. Isti onaj Ustav za koga je 2006, u vreme kada je pisan, tvrdio da je maltene najbolji u skoro dvovekovnoj ustavnoj istoriji Srbije. Čak je, u izdanju Srpske radikalne stranke, objavio i knjigu „Teško do Ustava“, u kojoj je opisao svoju „divovsku“ političku borbu da bi naša država na početku 21. veka dobila novi Ustav. Danas, navodno, taj Ustav ne valja ništa i treba ga menjati. Ali ne zbog toga što Srbija ima ogroman problem sa kriminalom i korupcijom, katastrofalnom ekonomskom i socijalnom situacijom i otvorenom pretnjom njenom teritorijalnom integritetu. Ne. Nego zbog, zamislite, broja poslanika.

Dakle, kada smanjimo broj poslanika sa 250 na 150 ili 125, onda će svi problemi u ovoj državi biti rešeni. I sve je u ovom projektu lepo, sem jedne stvari. Ništa od toga što priča čovek koji bi bez razmišljanja izručio generala Mladića Haškom tribunalu nije tačno. Promenu Ustava nije smislio ni Vuk Drašković ni Mlađan Dinkić ni Tomislav Nikolić. Ideja ustavne revizije rođena je u ovalnim kabinetima Bele kuće i briselskim političkim lavirintima. Pobrojana gospoda su samo usta na koja govore belosvetski moćnici. A šta je u pozadini svega? Ništa drugo do zahtev Amerikanaca i većine članica EU da se iz preambule i teksta srpskog Ustava izbace svi oni delovi koji govore o tome da su Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije. Dok se to ne sprovede u delo, pokušaj uvođenja Srbije u Evropsku uniju je unapred osuđen na neuspeh.

Javna je tajna, koja je postala opšte poznata od kada je „Vikiliks“ objavio američke tajne depeše, da Srbija ne može da postane članica EU dok i formalno ne prizna tzv. Republiku Kosovo, koju su stvorili albanski trgovci ljudskim organima uz blagoslov licemera poput Vilijama Vokera i Bernara Kušnera. Srpski radikali će i u 2011. godini ostati dosledni svom programu i ideologiji. A to znači: stop regionalizaciji, stop komadanju Srbije i stop ustavnim promenama. Ali zato svom snagom za jedinstvenu i slobodnu srpsku državu, za ekonomski razvoj, socijalnu pravdu i odlučnu borbu protiv kriminala i korupcije.

*Zamenik predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke

Aleksandar Martinović

objavljeno: 10.01.2011

Nastavak na Politika...