Izvor: B92, 25.Jan.2011, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Višak slobodnog vremena škodi?
Dok su za većinu ljudi novogodišnji i božićni praznici vreme veselja, čestitanja i optimizma, drugi upravo tada osećaju tugu, umor i bezvoljnost. Reč je o prazničnoj depresiji koja može da se pojavi i tokom godišnjeg odmora, ali najčešća je na prelasku iz jedne u drugu godinu, kada izgleda da ceo svet nešto slavi. Na sreću, kad prođe slavljenička euforija, simptomi se obično povlače.
Smatra se da je vreme praznika, ispraćanja stare i početka >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nove godine, visoko provokativno. Ljudi imaju tendenciju da rezimiraju događaje iz prethodne godine, prave svoj „bilans", ali svodeći račune često upadaju u svojevrsnu depresivnu poziciju da im godina nije bila kvalitetna. Naravno, uz to ide i pesimistička orijentacija o onome šta im buduća godina može doneti. Ukoliko bi verovali da će biti bolje, to bi bio trijumf nade nad iskustvom, a kada izgube nadu, ljudi zapadaju u depresiju - smatra psiholog Aleksandra Janković.
Ona, u razgovoru za Danas, ističe da su svi ljudi skloni svođenju računa, ali u najranjiviju kategoriju spadaju osobe koje nemaju adekvatan bazični oslonac ličnosti - oni koji su sami, neoženjeni i neudati, stari čije su se porodice razišle. Veliki broj ljudi koji su napustili zemlju u vreme praznika oseća se još usamljenije.
- U suštini, ne postoji kategorija ličnosti koja je otporna na ovakve poremećaje. I kompulzivna kupovina uoči praznika jeste jedna vrsta antidepresivne terapije. Kupovina i darivanje poklona učvršćuje nas u uverenju da život ima smisla i da ga čine male stvari - kaže Jankovićeva.
Prema njenim rečima, jedan od načina kako da se čovek bori protiv praznične depresije jeste da postane svestan da su to provokativni događaji, grupni pritisak da oseća radost. U suštini, veliki broj ljudi koji slavi nije radostan, ali pokušava da spoljnjim manifestacijama dovede sebe u dobro emotivno stanje.
Važno je da ne postavljamo pred sebe prevelika očekivanja. Treba shvatiti da postoje ljudi koji su isto raspoloženi kao i mi, kao i da, uz sve minuse koje sebi dajemo, ipak pripišemo i neke zaslužene pluseve.
Generalno, praznična depresija, u najvećem broju slučajeva, sama po sebi iščezava nakon nekoliko dana. Izuzetno, ukoliko osoba ima predispoziciju, strukturu ličnosti sklonu depresiji, može da potraje.
- Nije slučajno što se ovakva negativna osećanja javljaju kada čovek ima mnogo slobodnog vremena, mnogo „praznog hoda", a okupljanje porodice može da provocira konfliktne situacije. Otud, kada se svi vrate dnevnoj rutini, simptomi se povlače. Paradoksalno, rad je najbolja terapija za ovaj vid depresije - napominje Jankovićeva i poručuje da čovek, i u dokolici, mora da osmisli svoje vreme.
Simptomi i uzroci
Simptomi liče na kliničku depresiju. Javlja se glavobolja, nesanica, promena apetita, razdražljivost, anksioznost, osećanje krivice, opada sposobnost jasnog razmišljanja i koncentracije, a smanjen je interes za aktivnosti koje obično pružaju veliko zadovoljstvo (hrana, seks, rad, izlasci sa prijateljima, hobi).
Među najvažnije uzroke praznične depresije ubrajaju se: povećan stres, umor, nerealna očekivanja, nemogućnost da se vreme provede sa porodicom, nostalgična sećanja na proslave nove godine, komercijalizacija praznika, promena navika u ishrani, promena dnevne rutine.
Zimska depresija
Za razliku od praznične „depresije slobodnog vremena", zimsku depresiju izaziva manjak dnevnog svetla tokom zimskih meseci. „Sezonski afektivni poremećaj" leči se pojačanim izlaganjem svetlu, antidepresivima, fizičkom aktivnošću ili - njihovom kombinacijom.
Jankovićeva kaže da je „izduvni ventil" za zimsku depresiju - šetnja, boravak na suncu i u prirodi. Ona ističe da je zamena dana za noć kod mlađih generacija naročito štetna zimi, kada je obdanica kratka, a zbog fizioloških dešavanja (poremećene proizvodnje hormona serotonina i melatonina), organizam brže upada u stanje depresije.
Izvor: J. Tomašević, Danas.rs
Foto: melodi2, www.sxc.hu
