Izvor: Politika, 21.Nov.2014, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Venecuela u ratu sa kapitalističkim demonima
Osniva se narodna antikorupcijska brigada, ali se za jedan dolar može kupiti šest ili 120 bolivara, zavisno od toga gde ih kupuješ
Specijalne jedinice narodne vojske krenuće u rat protiv korupcije u Venecueli već od Nove godine. Predsednik Nikolas Maduro objavio je dekret o formiranju venecuelanskih antikorupcijskih ratnika i potpisao još dvadesetak „reformskih zakona” obrazlažući svoje odluke u četvoročasovnom televizijskom obraćanju, u poslednjim časovima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „supervlasti” na koju ga je pre godinu dana ovlastila Narodna skupština. Nasledniku harizmatičnog Uga Čavesa parlament je tada dao odrešene ruke da bez konsultacije sa poslanicima donosi zakone kako bi se ubrzao put u socijalizam 21. veka, cilj koji je zacrtao pokojni predsednik. Formiranjem nacionalnog tela protiv korupcije stvoriće se „kohezija između etike, obrazovanja, kulture, zakona i policijskih istražiteljskih snaga”, objasnio je Maduro.
Nove jedinice će se u narednih nekoliko dana regrutovati od najpoštenijih ljudi i biće odgovorne direktno predsedniku. Maduro razmišlja o njihovom zvaničnom imenu i, kako je rekao, oni bi mogli da se zovu „ratnici za poštenje”. Korupcija je, inače, tvrdi Maduro, počela da se širi Latinskom Amerikom još 1492. kada su je Evropljani osvojili, a novi ratnici poštenja imaće istorijski zadatak. Predsednik tvrdi da je nemoguće izgraditi socijalizam ukoliko u društvu ima korupcije koja je sastavni deo kapitalističkog sistema.
Venecuela je, kao zemlja sa najvećim rezervama energenata na svetu, zapala u velike ekonomske teškoće i zbog pada cene nafte na svetskom tržištu. Pre šest meseci masovni protesti su danima potresali Venecuelu.
Demonstracije su započeli studenti, optuženi od strane vlasti da su strani plaćenici, ali su im se pridružile i druge grupe građana. Uzrok nezadovoljstva su stalne nestašice osnovnih životnih namirnica, ogromna stopa kriminaliteta na ulicama gradova, privilegije i korupcija. Tada je cena barela na svetskom tržištu bila 97 dolara, dok je danas ona pala na oko sedamdeset dolara po barelu. Ako se trend nastavi, Venecuela samo na razlici u ceni gubi 700 miliona dolara godišnje, neophodnih da zadrži minimum socijalnih programa na kojima zasniva svoj put u socijalizam.
Maduro pri tome ne želi da ukine petrodiplomatiju otpočetu u vreme Uga Čavesa, preko koje milioni barela nafte svakodnevno odlaze po mnogo nižim cenama od tržišne u socijalističke zemlje Latinske Amerike – Kubu, Boliviju, Nikaragvu, Ekvador… Dok je Nikolasa Madura sredinom prošle godine podržavalo 55 odsto građana, danas mu je rejting pao na trideset procenata.
Preko potrebni novac se pri tome pozajmljuje od Volstrita po visokim kamatama, a pojedini analitičari tvrde da Kina više nije spremna da se upušta u posao sa Karakasom, pošto je Peking razočaran kako Venecuela ignoriše zakone tržišta. Inflacija je (63 odsto) među najvišim na svetu, višestruki kurs dolara (crni, sivi i zvanični) dodatno slabi ekonomiju zemlje u kojoj litar benzina košta manje od litra vode.
Vlada u Karakasu nevoljna je da povuče rizične mere koje bi, po mišljenju ekonomista, donele rezultate. Po zvaničnom kursu dolar vredi 6,3 bolivara, ali turista koji kupuje bolivare dobija za jednog zelembaća 12 bolivara. Postoji i treći kurs namenjen uvoznicima koji moraju da daju 50 bolivara za jedan dolar, ukoliko nisu bliski sa vlastima. Maduro međutim ne želi da devalvira nacionalnu valutu i svede je na realnu vrednost. Na crnom tržištu za jedan dolar može se dobiti 120 bolivara.
Kada je prošlog meseca ministar finansija objavio da Karakas neće da devalvira bolivar, on je preko noći na crnom tržištu pao za dvadeset odsto.
U takvim uslovima su imućniji Venecuelanci, koji imaju rezerve u devizama, na konju, dok siromašni padaju sve dublje u ambis jer sa svojim primanjima ne mogu više ništa da kupe. U toku je, kako za strane latinoameričke medije tvrde pojedini insajderi, raskol i borba u vrhu vlasti. Na jednoj strani su najradikalniji Čavesovi sledbenici koji traže da vlada i vojska preuzmu apsolutnu kontrolu nad tržištem, dok su na drugoj oni koji bi da u obzir uzmu i vladajuću realnost. Da donesu mere koje bi napunile prazne rafove prodavnica, ukinu nerealni kurs i na taj način se izbore protiv špekulanata i preprodavaca. Po svemu sudeći, pobedila je radikalnija Madurova struja. Novi zakoni, sa sve ratnicima za poštenje, mogli bi skupo da ga koštaju. Možda je tačno da u idealnim uslovima u socijalizmu ne bi smela da vlada korupcija, ističu kritičari Madura. Ali ne može se nijedan sistem graditi bez hleba, mleka, krompira ili sapuna. A to su upravo namirnice koje hronično nedostaju u Venecueli.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 21.11.2014.
Pogledaj vesti o: Nova godina
