Blog: Bašta Balkana, 06.Sep.2011, 19:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Vedžvudov“ pribor za čaj – Milorad Pavić
Đorđe Popović * * * Vedžvudov pribor za čaj - Wedgwood tea set* . Čitajući ovaj tekst misli su mi vrludale po prvim fakultetskim danima. Brojna nova lica, različite navike i pravila čekale su me iza ćoška, svakodnevno. Brucoš suočen sa velikim gradom, brojnim studentima i opakim ispitima koji su počinjali u amfiteatru, a završavali na oglasnoj tabli. A između? Između toga je bio nedefinisani cilj koji je lebdeo negde gore, visoko. Imao sam osećaj da ću dosegnuvši ga, sagoreti kao meteor. A, danas posle toliko godina, voleo bih da sam upotrebio „sačmaru“, a ne „snajper“. Možda bih nešto i pogodio. . Na prestoničkom matematičkom fakultetu upoznao nas je moj mladji brat, koji je studirao filologiju i vojnu veštinu. Pošto je tražila kolegu s kojim bi spremala "Matematiku I", počeli smo da učimo zajedno, a kako nije bila iz provincije kao ja, učili smo u velikoj kući njenih roditelja. Svakoga jutra prilčno rano prolazio sam pored sjajnog automobila marke Layland-Buffalo, koji je pripadao njoj. Pred vratima sam se saginjao i tražio kamen, stavljao ga u džep, zvonio i peo se na sprat. Knjige, sveske i instrumente nisam nosio; sve je stajalo kod nje i bilo uvek spremno za rad. Učili smo od sedam do devet, zatim bi nam bio donet doručak, a potom bismo nastavili do deset, a od deset do jedanaest obnavljali smo uglavnom već predjeno gradivo. Sve to vreme ja sam u ruci držao kamen, koji bi, za slučaj da zadremam, ispadao na pod i budio me pre no što se ma šta primeti. Posle jedanaest ona je učila i dalje, ali ja sa učenjem nisam nastavljao posle pomenutog časa. Tako je ispit iz matematike spreman svakog dana sem nedelje, kada je opet ona učila sama. Rezultati su bili takvi, da je veoma brzo zapazila kako ja ne
Dalje
Pogledaj vesti o: Nova godina
