Izvor: Blic, 13.Jan.2012, 16:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Večeras koncert: Najlepše srpske i ruske melodije
Beogradska filharmonija večeras u 20 h u Velikoj dvorani Zadužbine Ilije M. Kolarca obeležava novu godinu po Julijanskom kalendaru. Gosti su na ovom novogodišnjem koncertu Srboljub Dinić, šef-dirigent Opere u Bernu, troje pevača, sopran Aneta Ilić, tenor Dejan Maksimović, bariton Nikola Mijailović i Hor „Obilić“ - AKUD „Krsmanović“.
Uz domaće soliste, u čast dolaska nove 2012. godine po julijanskom kalendaru, Filharmonija će izvoditi neka od najlepših dela >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i arija ruskih i srpskih kompozitora. Na programu su: "Fantazija na srpske teme” N. Rimskog-Korsakova, "Polovecke igre” (Knez Igor) A. Borodina, "Evgenije Onjegin” (odlomci) i "Slovenski marš” P. I. Čajkovskog, "Na uranku” (odlomci) i "Marš na Drinu” S. Biničkog i "Černomorov marš” (Ruslan i Ljudmila) M. I. Glinke.
„Posle višegodišnjeg boravka i brojnih nastupa u inostranstvu, veoma sam uzbuđen pred svoj prvi nastup sa Beogradskom filharmonijom. Pratim rad BGF i drago mi je što vidim da je orkestar mnogo napredovao i da dolaze izuzetni dirigenti i solisti. Takođe sam ponosan što je Filharmonija neverovatno unapredila imidž i na Zapadu se već puno priča o vašem orkestru; kažu da je to najbolji orkestar od Istanbula do Beča. Prve probe su protekle jako lepo, odlični su muzičari i svi su jako ljubazni. Sa nestrpljenjem očekujem koncert u petak!", rekao je Srboljub Dinić posle prve probe, a mi vam predstavljamo večerašnje soliste.
Aneta Ilić je vanredni profesor solo pevanja na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Posebnu specifičnost njene umetničke aktivnosti, pored izvanrednih nastupa u operskim produkcijama, čini prezentovanje srpskog muzičkog stvaralaštva. Saradnju sa Isidorom Žebeljan otpočela je još kao student i premijerno je izvela nekoliko njenih kompozicija (među kojima i ciklus Rukoveti).
Romska nova godina
Vasilica ili Vasuljica romski je narodni praznik koji se slavi od 13. do 17. januara i kojim počinje godišnji ciklus narodnih običaja kod Roma. Ove godine Muzej romske kulture u Beogradu tim povodom organizuje "Svečani doček Vasilice”, tokom kojeg će biti prikazani brojni vasilički rituali i organizovano slušanje pesama koje se pevaju na dan Vasilice.
Naročito su zapažene njene interpretacije vokalnih dela Ljubice Marić, Stevana Hristića, Miloja Milojevića, Dejana Despića, Dušana Radića i Vlastimira Trajkovića. Aneta Ilić je član istaknutog Kamernog ansambla Donne di Belgrado, sa kojim takođe redovno nastupa u zemlji i inostranstvu.”
Dejan Maksimović je kao solista izveo mnoga vokalno-instrumentalna dela s orkestrima Beogradske filharmonije, Simfonijskog orkestra Rima, Rajnske filharmonije, Simfonijskog orkestra RTS i Simfonijskog orkestra RTV Slovenija, kao što su: Mocartovi Rekvijem i kantata "Masonsko veselje”, Rosinijev "Stabat Mater”, Hajdnova "Godišnja doba”, Dvoržakov Rekvijem, Orfova "Karmina burana”...
Nikolu Mijailovića u svetu posebno cene po ulogama u operama Đuzepa Verdija. Pošto je pobedio na nekoliko važnih međunarodnih takmičenja pevača i debitovao kao profesionalni operski pevač u Moskvi, u Boljšom teatru u ulozi Šonara u operi "Boemi”, Mijailovićeva karijera je brzo krenula uzlaznim putem i do 2000. godine već je pevao glavne uloge, između ostalog, u Skali, Feničeu, Operi Kirov, na Festivalu doline Itrija, Festivalu opere u Las Palmasu, Festivalu Radio Francuske u Monpeljeu, Festivalu Muzička nedelja u Strezi, u Pozorištu Prolirika u Limi i u Narodnom pozorištu u Beogradu.
Sledećeg petka Beogradska filharmonija obeležava dolazak nove godine po kineskom kalendaru i time završava ciklus novogodišnjih koncerata za ovu sezonu. Filharmonija će i ubuduće uvrstiti ovaj ciklus u redovnu koncertnu sezonu i time potencirati bogatstvo kulturnih raznolikosti kojima obiluju Srbija i region.
Kalendar po Juliju Cezaru
Julijanski kalendar je uveden 45. godine p.n.e. na inicijativu Julija Cezara, po kojem je kalendar i nazvan. Korišćen je u Evropi sve do 16. veka, kada je veći deo zemalja počeo da prelazi na gregorijanski kalendar. Nazivi dvanaest meseci slični su današnjim, osim sedmog i osmog meseca, koji su prvobitno nosili naziv kvintilis i sekstilis, a kasnije su preimenovani u jul i avgust - po Juliju Cezaru i po imperatoru Avgustu. Julijanska nova godina se slavi u balkanskim zemljama, zatim u Rusiji, Belorusiji, Jermeniji, Gruziji, ali i u delovima Švajcarske i Škotske i u još nekim državama.
Povezane vesti: Bajaga za Srpsku novu godinu u Nišu
