Izvor: Politika, 24.Dec.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uslovni zakoni nisu odbačeni
Novi propisi o privatizaciji, stečaju i izgradnji biće usvojeni do kraja godine kako bi Srbija mogla da konkuriše za zajam Svetske banke od 250 miliona dolara
Vlada Srbije trebalo bi do Nove godine da usvoji zakone o privatizaciji, stečaju i uređenju prostora i izgradnji koji su uslov za dobijanje budžetske podrške od Svetske banke. Na tekstove sva tri zakona pojedina ministarstva imala su primedbe, ali prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << našim saznanjima, zamerke su tehničke prirode i ne menjaju njihovu suštinu.
„U toku je usaglašavanje oba zakonska predloga. Očekujemo da će ih vlada usvojiti u toku ove sedmice”, rečeno nam je u Ministarstvu privrede. Takođe i Ministarstvo građevinarstva očekuje da će ovih dana dobiti pozitivna mišljenja svih ministarstava kako bi predlog svog zakona do kraja godine uputilo vladi na usvajanje, a potom u skupštinsku proceduru.
Eventualno pomeranje rokova i kašnjenje usvajanja ovih zakona neće mnogo poremetiti dinamiku dobijanja kredita od 250 miliona dolara za budžet, jer je Svetska banka ovaj zajam vezala za sporazum sa MMF. Kako nam je rečno, rukovodstvo ove međunarodne finansijske institucije je odlučilo da odobravanje ovog zajma ide paralelno sa pregovorima sa MMF-om, koji bi trebalo da otpočnu u prvim mesecima naredne godine. Svetska banka planirala je da Srbiji ove pare stavi na raspolaganje u prvom tromesečju 2014. godine.
Toni Verhejen, direktor Svetske banke u Beogradu, početkom decembra u intervjuu za RTS rekao je da je uslov za dobijanje kredita usvajanje ta tri zakona do kraja godine. Zakon o radu nije njihov uslov. Taj propis, kako je naglasio, može da sačeka, ali bi bilo bolje i da se to okonča do kraja februara.
„Sa vladom sve pregovore treba da okončamo do 15. januara i da budemo spremni da našem Odboru direktora predstavimo program za odobravanje kredita 27. februara”, rekao je Verhejen.
Uslov svih uslova za dobijanje ovog kredita jeste da proces restrukturiranja 153 preduzeća bude u potpunosti završen do 30. juna 2014. Privatizacija tih preduzeća i još 419 firmi nalazi se „u raznim fazama privatizacije” koja bi trebalo da se okonča do kraja naredne godine.
Prema predlogu zakona koji će se ove nedelje naći u vladi, ubuduće će se primenjivati fleksibilniji model privatizacije, jer će se prodavati ceo kapital, ali i određeni udeo u vlasništvu preduzeća. Moći će da se kupi i manje od 100 odsto uz dokapitalizaciju ili čak pet odsto i da se dobije vođenje menadžmenta.
Kupci ne mogu da dolaze iz ofšor zona ili drugih područja sa preferencijalnim poreskim tretmanom. Kao kupci neće moći da se pojave ni oni koji su već učestvovali u neuspešnim i raskinutim privatizacijama niti njihova povezana lica, naglasio je ministar.
Preduzeća koja ne uspeju da nađu investitora, a ne mogu da opstanu sama, završiće u stečaju ili će biti likvidirana, zavisno od njihove imovine i obaveza.
Po predlogu Ministarstva privrede, izmenama Zakona o stečaju biće omogućen automatski stečaj, a stečajni upravnici će dobiti šira ovlašćenja. Izmenama zakona prvi put se reguliše stečaj povezanih firmi tako da se u povezanim firmama imenuje jedan stečajni upravnik, obrazuje jedna stečajna masa i jedan plan reorganizacije, načelo ravnomernog namirenja poverilaca primenjuje na sve poverioce povezanih firmi, a međusobna potraživanja povezanih firmi poništavaju.
Predviđeno je obezbeđivanje uslova za isplatu minimalnih zarada s kamatom i doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za zaposlene i bivše zaposlene u firmama u stečaju. I oni će se naći u prvom isplatnom redu.
I najzad novi zakon o uređenju prostora i gradnji predviđa izdavanje građevinske dozvole na jednom šalteru do 30 dana. Dozvola će u startu biti besplatna i plaćaće se sukcesivno do dobijanja upotrebne dozvole. Takođe, naknada za uređenje građevinskog zemljišta plaćaće se samo za ono što je lokalna samouprava stvarno uložila infrastrukturno opremanje određene lokacije. Upravo zbog visine ove naknade, kao i dugog čekanja na izdavanje dozvole, naša zemlja je na začelju liste „Duing biznisa” Svetske banke.
M. Avakumović
objavljeno: 24.12.2013.
