Izvor: B92, 19.Nov.2010, 12:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uskoro javno-privatno partnerstvo
Beograd -- Nacrt zakona o javno-privatnom partnerstvu (JPP) ili novi zakon o koncesijama mogao da bude predstavljen u februaru naredne godine, kaže Nebojša Ćirić.
Da je nova zakonska regulativa neophodna, prema Ćirićevom mišljenju, pokazuje i nedostatak projekata i investicija u oblasti JPP.
Državni sekretar Ministarstva ekonomije kaže da Srbija neće imati projekte JPP "bez dnošenja zakona o JPP ili eventualnih izmena Zakona o koncesijama ili donošenja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << novog zakona okoncesijama kao i regulisanja svojine lokalnih samouprava".
Ćirić je kazao da je zbog donošenja nove zakonske regulative osnovana radna grupa koju čine predstavnici ministarsava ekonomije, finansija i prostornog planiranja, a koja bi do kraja godine trebalo da predoči vladi koja od tri zakonske opcije je najbolja.
Podsetio je da je 2003. donet Zakon o koncesijama koji sadrži elemente JPP i predvidja razvoj lokalne innfarstrukture, ali je primena zakona pokazala da nije bilo nijedne uspešne koncesije i nijednog pravog projekta JPP.
Precizirao je da su četiri koncesije bile u domenu istraživanja u rudarstvu i da nisu uspešno realizovane, a propala je i koncesija za izgradnju autoputa Horgoš-Požega.
Ćirić je kazao da situaciju komplikuje i nedostatak zakon o javnoj svojini koji bi omogućio raspolaganje imovinom lokalnim samoupravama bez saglasnosti vlade.
Ministar životne sredine i prostornog planiranja Srbije Oliver Dulić izjavio je da još uvek nema "pune saglasnostina na nivou političkog odlučivanja da mora da se napravi zakon o JPP".
Zbog toga će, kako je dodao, njegovo ministarstvo, ukoliko se ubrzo ne bude doneo krovni zakon o JPP, predložiti donošenje zakona koji će definisati JPP u građevinskom sektoru.
Dulić je istakao da u Srbiji postoje "ogromni potencijali za ulaganje u stare fabrike" i u zemljištu koje se nalazi u rukama države, odnosno vojske i lokalne samouprave, ali da država nema dovoljno novca za realizaciju projekata u građevinarstvu zbog čega je potrebno ulaganje privatnog sektora.
"Građani bi kroz JPP dobili brzu, kvalitetnu, sigurnu gradnju, jeftinije stanove, građene po evropskim standardima, koji su finasirani sredstvima privatnih investitora", rekao je on i naglasio da mora da se promeni vladajući stav da saradnja države i privatnika obavezno podrazumeva korupciju.
Dulić je zaključio da "JPP nije čarobni lek za sve probleme" , navodeći da se taj model poslovanja se u Srbiji vidi isključivo "kao mogućnost popravljanja očajnog stanja u oblasti infrastrukture", a ne kao u drugim razvijenim zemljama - mogućnost dobijanja kvalitetnije usluge za manje novca.
Čupić: JPP može generisati mnogo investicija
U svetu po projektima JPP prednajči Velika Britanija, u regionu najrazvijenija JPP su Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji. U Hrvatskoj i BiH su dominantni projekti autoputeva rađenih po principu JPP, a u Hrvatskoj su po tom modelu rađene i škole i sportske dvorane, dok je u Srbiji najviše JPP urađeno u oblasti upravljanja otpadom.
Od saradnje javnog i privatnog sektora zavisi da li će i kada Srbija uspeti da dostigne standarde EU i unapredi kvalitet života građana, ocenio je predsednik Upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Vladimir Čupić.
"Javno-privatno partnerstvo (JPP) je važan instrument privrednog razvoja, a jedna od osnovnih prednosti tog modela privredne saradnje je oslobađanje državnih sredstava za ulaganje u druge oblasti, što je neophodno za održavanje budžetske ravnoteže u vremenu krize", rekao je on.
Kako je naglasio, "JPP može generisati realativno visok nivo investicija, s obzirom da je Srbiji za održivi rast godišnje potrebno 2,5 milijardi evra direktnih stranih investicija".
Oblasti pogodne za JPP, prema njegovim rečima, jesu infrastruktura, građevinarstvo, energetika, komunalne delatnosti, obrazovanje, upravljanje otpadom.
Čupić je naveo da je jedna od glavnih mera ekonomske politike koju razvijene države primenjuju kao odgovor na krizu ulaganja u infrastrukturu gde se afirmiše JPP.
On je kazao i da je ekonomska kriza ostavila trag na realizaciju JPP u svetu i naveo da je ukupna vrednost tih projekata, prema podacima
Evropske investicione banke (EIB), u 2009. godini iznosila nešto više od 15 milijardi evra, što je devet milijardi evra manje nego godinu pre. Čupić je rekao da je do sad u ovoj godini realizovano 67 projekata JPP ukupne vrednosti oko 14 milijardi evra.
Pogledaj vesti o: Nova godina
