Izvor: Studio B, 08.Nov.2011, 20:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukidanje druge zone u gradskom prevozu
Grad Beograd predložio je da se od Nove godine, ukine druga zona u gradskom prevozu, kako bi se svi Beograđani vozili po istim cenama, rekao je, gostujući u našim vestima, predsednik Skupštine grada Beograda Aleksandar Antić.
Kada se saobraćajne zone u Beogradu ujedine, markice i karte koštaće isto bez obzira na to gde je putnik ušao, koliko kilometara prelazi i gde izlazi.
Da bi ova inicijativa bila sprovedena, potrebno je da odluku usvoje Sekretarijat >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << za saobraćaj i gradska vlada, posle čega bi se o tome izjasnili odbornici gradskog parlamenta.
Gost vesti TV Studio B bio je Aleksandar Antić, predsednik Skupštine grada Beograda koji je napomenuo da je i ova odluka deo politike Grada o izjednačavanju uslova života građana u svim delovima Beograda.
Antić je objasnio da se na ideju o promeni zonskog sistema došlo jer su uočene brojne nelogičnosti, kao na primer, da građani Malog Mokrog Luga pripadaju drugoj zoni, u kojoj je prevoz skuplji, iako se nalaze na samo 6 km od centra.
"Predlog je u interesu građana jer je zonski sistem uveden pre više od četvrt veka, a Beograd se u međuvremenu mnogo razvio. Ono što je nekad bila periferija ili izolovano naselje sada je deo gradskog jezgra. Analizirajući kako zonski sistem funkcioniše, uočili smo nelogičnosti poput toga da građani Malog Mokrog Luga, na šest kilometara od centra, pripadaju drugoj zoni. Tako će, primera radi, cena markice za zaposlene od 1. januara naredne godine umesto 3.300 dinara, koliko sada plaćaju oni koji pripadaju drugoj zoni, iznositi 2.600 dinara, koliko sada iznosi cena markice za prvu zonu" - kazao je Antić.
Građani u anketi Studija B, odobravaju najavu ukidanja druge zone u sistemu gradskog prevoza. Kako kažu stanovnici rubnih područja Beograda, odavno su saglasni, jer su godinama, kroz razne peticije i inicijative tražili baš ukidanje druge zone. Tako se Beograd više neće deliti na centar i periferiju, barem što se gradskog prevoza tiče.
Ovo se odnosi i na komunalne i infrastrukturne uslove življenja, kao što su asfalt, vodovodna mreža, vrtići, škole, domovi zdravlja i to do svake kuće, odnosno naselja.
Antić je podsetio i na finansiranje drugog pokušaja vantelesne oplodnje, nakon čega je u glavnom gradu rođeno 75 mališana. Na to je grad veoma ponosan, dodao je Antić, i najavio i odluku grada o finansiranju i trećeg pokušaja vantelesne oplodnje. Koliko je briga o deci važna, pokazuje i podatak da grad Beograd godišnje izdvaja šezdeset miliona evra za subvencije boravka dece u vrtićima.
Podsećamo, u gradu se završava nekoliko važnih infrastrukturnih projekata, kao što su Gazela, most na Adi i u Obrenovcu.
