Izvor: Blic, 16.Jan.2012, 00:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U budžetu nema para za Razvojnu banku
U republičkom budžetu za ovu godinu nisu planirana dodatna sredstva za Razvojnu banku, već će ona koristiti novac namenjen Fondu za razvoj i Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza, kaže za “Blic nedelje” Tatjana Isaković, šefica Radne grupe za izradu zakona.
Privredi će tako biti dostupno oko 210 miliona evra, koliki je zajedno budžet ta dva državna tela. Uz to će se kroz novu instituciju odobravati i postojeći krediti Evropske investicione banke i Nemačke >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << banke za razvoj. Sve zajedno i dalje je mnogo manje od jedne do tri milijarde evra jeftinijih zajmova, koliko su tražili privrednici.
Ove godine u kasnu jesen prestaće da postoje Fond za razvoj i Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI), a njihove funkcije će preuzeti Razvojna banka. Mehanizam odobravanja zajmova se menja, pa će poslovne banke biti te koje će procenjivati kreditnu sposobnost, rizik klijenta i visinu kredita koji on može dobiti. Osnovna aktivnost banke biće finansiranje malih i srednjih preduzeća i
Partner, ne konkurent
Zoran Vojnović, zamenik predsednika IO Hipo banke, u Razvojnoj banci vidi partnera, ne konkurenta kaže: "Kada postoji državno kofinansiranje, smanjuju se rizik, marža i kamatna stopa za klijenta".
podrška izvozno orijentisanim sektorima, poput poljoprivrede, te programi iz oblasti energetske efikasnosti, lokalne i komunalne infrastrukture i zaštite životne sredine.
Tatjana Isaković naglašava da je cilj da se uspostavi dobro kapitalizovana banka koja će dugoročno održivo poslovati bez stalnih zahvatanja u budžet.
- Osim sopstvenih sredstava, banka će plasirati i sredstva međunarodnih finansijskih institucija, poput Evropske investicione banke i Nemačke razvojne banke (KfW) - kaže Isaković.
Razvojna banka će raspolagati sa dodatnih 133,3 miliona evra, počev od 2013. godine. Privrednici nisu zadovoljni takvim rešenjem jer je kapital daleko manji od onog koji su očekivali.
- Srbija ne može sebi da dozvoli taj luksuz da još skoro godinu dana čeka na Razvojnu banku - kaže Branislav Grujić, predsednik kluba Privrednik.
On smatra i da je potrebno više od milijardu evra svežeg novca kako bi srpska privreda održala dosadašnji nivo finansiranja.
- U suprotnom, domaća privreda će klecnuti i nastaće novi talas otpuštanja radnika i zatvaranja firmi - smatra Grujić.
Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin dodaje "bolje ikad nego nikad” i tvrdi da je privredi potrebno i do tri milijarde evra kredita u ovoj godini.
- Biznisu je nemoguće da radi sa postojećim cenama kreditiranja. Prihvatljivo bi bilo da kamatne stope na godišnjem nivou ne prelaze četiri odsto, da poček bude jedna do tri godine na zajmove koji se odobravaju na period do deset godina. Sa takvim uslovima finansiranja ubrzao bi se razvoj privrede i konkurentnost na tržištu u regionu i Evropi - kaže Bugarin.
Ipak, Razvojna banka će prema najavama pružiti povoljnije aranžmane klijentima.
- Zajmovi preko nove institucije će svakako biti povoljniji od tržišnih i jedan od osnovnih razloga formiranja takve institucije je kreiranje specifičnih finansijskih proizvoda koji su upravo po svojoj ročnosti i kamatnoj stopi povoljniji od instrumenata koje nude poslovne banke - kaže Tatjana Isaković.
I guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić potvrdio je da ulazak državne Razvojne banke na finansijsko tržište Srbije može da doprinese padu kamata.
-Ta institucija bi trebalo da utiče na ukupno sniženje kamatnih stopa u našem bankarskom sistemu - rekao je Šoškić.
Razvojna banka neće udovoljiti privrednicima po iznosu jeftinijih kredita koje traže, ali će, kažu stručnjaci, barem novac sa kojim raspolaže trošiti domaćinski, što dosad nije uvek bio slučaj sa Fondom za razvoj.
Profesor Ekonomskog fakulteta Boško Živković koji je učestvovao u izradi zakona kaže su u model po kome se pravi Razvojna banka ugrađena iskustva posrednog kreditiranja najboljih svetskih razvojnih banaka.
- Razvojna banka treba da radi kao Evropska banka za razvoj, Evropska banka za obnovu i razvoj i Nemačka razvojna banka. Kod njih nema direktnog kreditiranja jer ono podrazumeva politički pritisak, političku borbu da se preuzme kontrola nad tom institucijom i rasipanje novca, što se sad događa kad imamo mnogo institucija za koje se ne zna šta je svrha njihovog postojanja - kaže Živković.
Na kritike da se Razvojna banka osniva prekasno, Tatjana Isaković odgovara da je ideja o formiranju Razvojne banke nastala kao odgovor na zahtev domaćih privrednika da im se obezbedi sličan nivo podrške koji imaju privrednici država u okruženju.
- U uslovima sporijeg oporavka svetske privrede, aktuelne krize u EU i velikog pada kreditiranja u Srbiji, jasno je da je uspostavljanje ovakve institucije opravdano i nužno - zaključuje ona.
Pogledaj vesti o: Nova godina
.jpg)
