Izvor: Politika, 04.Jun.2011, 23:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U bazenu živa zgoda…
Izazov za goste je i uspon do vidikovca sa koga puca pogled na obronke Kopaonika
U Lukovskoj banji niko nije imao potrebu da izmišlja toplu vodu, njima je priroda to dala, ali kako je upotrebiti? E, za to je vredelo potruditi se. I nesumnjivo je da jesu. Na radost gostiju koji vole da dođu oko Nove godine, uskoče u bazen ispred hotela „Jelak” i onda u snežnom ambijentu, na minus deset, jave prijateljima: >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Hej čoveče, okolo sve zaleđeno, a ja u kupaćem sedim u bazenu!”. I malo ko im poveruje u prvi mah. Ali, istina je.
Radovanu Tanaskoviću, direktoru sektora za razvoj u preduzeću „Planinka”, koji je Lukovsku, Prolom banju i Đavolju varoš učinilo lepim i posećenim mestom, a „prolom vodu“ smestio u rafove samoposluga, dobro je poznato koliko je vremena i truda trebalo uložiti da posao uspe. Sedi sada Tanasković u kancelariji u Kuršumliji i seća se kako je Lukovska banja nekada bila prazna, a „Planinka” gradila i širila se sopstvenim parama, bez dinara kredita. Ipak, bez šest-sedam godina razrađivanja, upornosti i popunjenosti hotela iznad 60 odsto nema uspeha, otkriva ovaj iskusni rukovodilac.
Kada je privatizacija kod nas tek hvatala zalet 1999. godine, u preduzeću je odlučeno da radnici „Planinke” postanu akcionari u novom akcionarskom društvu. Oni su vlasnici 85 odsto kapitala i posluje se domaćinski, ni po babu, ni po stričevima, a ni po nekom političko-stranačkom diktatu. Sve ukupno: 300 zaposlenih, plate redovne, a svako ulaganje se dobro odmerava. Sadašnji generalni direktor morao je na berzi da izbroji podosta para, svojih naravno, pošto je prethodno prodao stan i kupio svega pet odsto akcija „Planinke”.
Ipak Tanasković, bez obzira na učinak, često sluša „primedbe” iznenađenih stručnjaka za ekonomiju: kako to radnici sami upravljaju? Lepo, uzvraća im on, pominjući primere iz belog sveta, ali ne uspeva da ubedi baš svakog.
Za Lukovsku banju upućeni tvrde da je najviša banja u Srbiji, jer se nalazi na 680 metara, s tim što je okružuju kopaonički visovi koji nadmašuju hiljadu metara. Uglavnom penzioneri tu dođu zbog one tople vode i raznih terapija koje fizioterapeuti, poput Gorana Đurića, primenjuju da gosta oslobode reumatskih bolova i problema sa kičmom i kostima. Školarci tokom godine u Lukovskoj banji provode rekreativnu nastavu, jer je lepo zbog umerene klime i čistog vazduha, šetnje po šumi i igranju na sportskim terenima, bućkanju po bazenu. Kada smo mi svratili u banju prošle nedelje tamo su sa svojim učiteljicama bili „trećaci” Osnovne škole „Sveti Sava” iz Pirota.
– Tokom zime ugostimo ljubitelje skijanja, jer od 1996. godine imamo ski-stazu sa žičarom od 350 metara. Mada, uopšteno govoreći, ekspanzija je počela otvaranjem hotela „Kopaonik” sa 120 ležajeva 2000. godine i nešto kasnije depandansa „Mladost” sa 80 kreveta. Ponuda je kompletirana 2009. završetkom hotela „Jelak” sa 65 dvokrevetnih soba – podseća Milovan Vuković, zadužen za marketing Lukovske i Prolom banje.
Lukovska banja, inače, ima 37 izvora lekovite vode, neke su još davno stari ljudi proglasili korisnim za oči, stomak ili neke slične namene, ali vruća voda (od 28 do 68 stepeni), sem za reumu i spondilozu, dobro dođe zimi za grejanje u hotelima. Da je voda puna minerala dokazuje i cev u parku u Gornjoj banji, na koju se posle više meseci nahvata čitava bela skulptura. Neki tu prepoznaju namernu sličnost sa Đavoljom varoši.
U Gornjoj banji najbolje se vidi kome u banji prijaju lečenje i boravak. Po ivici bazenčića u parku sedi uglavnom vremešna gospoda sa podvrnutim nogavicama i suknji podignutih do kolena, da bi im topla voda olakšala reumatske tegobe. Da su penzioneri važna klijentela u Lukovskoj banji potvrđuje to što imaju popust od pet odsto ako sami dođu na recepciju, a sa čekom od penzije, čitav trošak za boravak biće im podeljen na šest rata. Plaćanje na rate važi i ako se za odmor prijave u svom penzionerskom udruženju.
Goran Stevanović, upravnik Lukovske banje, raspolaže silnim brojevima kada govori o gostima, onaj najvažniji odnosi se na 50.000 noćenja u 2010. godini u hotelima i 7.000 u privatnom smeštaju. Planovi za ovu godinu su, naravno, ambiciozniji. Akumulacija Selova kvari raspoloženje i putnika koji iz pravca Kuršumlije namere u banju, jer je jedan deo puta od devet kilometara, zbog budućeg izgleda terena i potapanja, ostao neasfaltiran.
– Zato upućujemo naše goste na put Kruševac–Brus–Brzeće–Lukovska banja i onda bude 3.5 kilometra makadama – preporučuje Stevanović.
Crkva svetog Đorđa na kamenom visu zvanom Nenadov kamen i nadmorskoj visini od 980 metara je prava atrakcija u Banji, a i izazov za goste da uspešno savladaju oko dva kilometra strmog puta do nje, s tim što sportisti i rekreativci imaju planinsku stazu dugačku 900 metra do vrha. Gradnju crkve platili su radnici „Planinke”, a dve godine su neimari gradili od materijala koji je na traktoru sa prikolicom vožen na vrh. I to na mestu gde je po predanju Sveti Sava ostavio u amanet budućim pokolenjima da sagrade crkvu, a narod vekovima dolazio, palio sveće, ograđivao da se ne zaboravi Savina želja. Onima koji nisu u prilici da se junače po strmini u pomoć pritekne i Miljojko sa svojom „ladom-nivom” parkiranom ispred „Jelka”. Za pogled koji puca sa vidikovca vredi se potruditi, što pokazuje i naslovna strana ovog broja „Magazina”.
Osim crkve svetog Đorđa i crkva svetog Petra i Pavla iz 18. veka i crkva posvećena svetom Mini u susednoj Štavi, iz 15. ili 16. veka ne zna se, uvek bude interesantna gostima kao dodatna destinacija za jedno pre podne.
Onima koji se pitaju možda po kojem luku i čijem lukavstvu je Banja dobila ime možemo jedino da kažemo da se oko 1575. na mesto sadašnje banje doselilo pleme iz Lukova kod Nikšića. I donelo ime svog sela.
-------------------------------------------------------------------------
Kampovi za sportiste
Mladi sportisti, rukometaši kadeti dolaze u junu da se spreme za nove napore i mečeve. Od 2002. godine u Lukovskoj banji je redovno je otvoren letnji rukometni kamp „Toplica”. Povremeno dođu košarkaši, džudisti…
Teniseri koje trener Jelena Genčić u svom kampu u Lukovskoj banji uvodi u tajne belog sporta, uostalom kao i Novaka Đokovića pre petnaestak godina ili mnogo ranije Moniku Seleš i Gorana Ivaniševića, okupljaju se u julu i avgustu. Dve smene po 14 dana, na otvorenom ili u hali, kako vremenske prilike nametnu. Četiri sata tenisa dnevno sa kupanjem u bazenu, naravno.
------------------------------------------------
Ne smeta ništa
S obzirom na to da je voda u bazenu ispred hotela „Jelak” zagrejana na 35 stepeni, pitali smo upravnika Gorana Stevanovića, hlade li vodu leti kad zavladaju vrućine.
– Za sportiste spuštamo temperaturu na 24 stepena a većina ostalih gostiju ne želi da, i kada je napolju velika vrućina, temperatura vode pada ispod 35-36 stepeni. Čak ostaju i duže od pola sata u vodi, iako im savetujemo da izađu – kaže upravnik Lukovske banje.
Rajna Popović
objavljeno: 05.06.2011.
