Izvor: Vostok.rs, 24.Jan.2015, 13:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Rusiji inflacija, u Evropi deflacija: i jedno i drugo loše
24.01.2015. -
Ne samo ruska rublja, već i češka kruna, mađarska forinta, poljski zlot pojeftinjuju u kontekstu opšte tendencije pada cena nafte i situacije oko antiruskih sankcija. Ali rekorderom u toj igri američki Vol Strit Džornel nazivao je češku valutu.
Za prve dve nedelje nove godine kruna je pojeftinila skoro za 5,4%, poboljšavši danas svoje pozicije. Uzroci pada ruske rublje i evropskih valuta su različiti. Ako CB RF valutnim intervencijama pokušava >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << da podrži rublju, finansijske vlasti Poljske, Češke, Mađarske nameravaju da smanje kurs svojih novčanih jedinica. One se veoma plaše deflacije, koju kupci ushićeno pozdravljaju, jer sve je jeftino! Zašto je to loše za finansije zemlje isto kao i kada je sve skupo, za radio Sputnik objasnio je ministar ekonomije prve reformatorske vlade Rusije 1992-93. Andrej Nečajev.
- U uslovima deflacije, kada cene padaju, biznis počinje da gubi motivaciju za širenje proizvodnje. Zna se da mali rast cena stimuliše dobijanje dodatnog profita. A kada tog rasta nema, ekonomska aktivnost pada. Uz to ljudi prestaju da kupuju, očekujući da će uskoro roba koju su odabrali pojeftiniti. Sve to zaustavlja ekonomiju, uvećava dugove. Moje ubeđene očigledno dele praški bankari koji smatraju deflaciju zlom i bore se protiv nje. Ali postoji i druga tačka gledišta da navodno pad cena uvećava kupovnu moć, da potrošački apetit naroda pri tome raste. Takve koncepcije pridržavaju nacionalne banke Švedske i Poljske. Očgledno je jedno: deflacija je opasna kada traje prilično dugo. Postoji primer Japana, gde je deflacija trajala 8 godina. Tamošnja CB je ulagala neobične napore da pokrene novčane mase. Novac je deljen i šakom i kapom kako bi se bar malo podstakla inflacija. Jednom reči, deflacija je povoljna za stanovništvo, ali nepovoljna za biznis i ekonomski napredak zemlje, sa čime se sada već suočavaju zemlje Evrope.
A ko će se u toj situaciji naći u povoljnijem položaju – članovi evrozone ili države sa nacionalnom valutom? Konkretno Češka, Poljska, Mađarska, Bugarska, Srbija, Letonija i druge...
- Nesumnjivo, vrlo je povoljno učestvovati u evropskom valutnom savezu. Mada je to i određena odgovornost, kako pokazuje žalosno iskustvo Grčke. Zemlje koje se za sada nalaze van zone evra, izuzev Velike Britanije, Danske, Švedske, u takvoj situaciji su prinudno. Njih za sada tamo ne primaju. Zbog nedavne krize prijem je bio zamrznut, tek od 1. januara 2015. godine vrata su otvorena za Litvaniju. Stupanje u evrozonu je pitanje vremena, sve zemlje EU će tamo biti. Mada u kriznoj situaciji oni koji poseduju sopstvenu valutu imaju nesumnjivu prednost. Vi sami možete da utičete na njen kurs, ako je neophodno da devalvirate, sami kontrolišete emisiju.
Očigledno zato Češka koja je praktično ispunila sve uslove Mastrihtskih kriterijuma, ne žuri u zonu evra. Već nekoliko puta prelazak na evro (kao i u Poljskoj) odlagan je. Češka nacionalna banka i ministarstvo finansija poručili su da se ne navodi rok stupanja u valutni savez, tim pre da se tome ne teži 2015. godine. Ali da li se ovde finansijske vlasti rukovode samo ekonomskim razlozima?
- Ogromnu ulogu igra nacionalni, čak nacionalistički faktor, faktor očuvanja nacionalnog suvereniteta. I ne samo u Litvaniji, Poljskoj, Češkoj, Mađarskoj. Čak u Nemačkoj postoji partija, "Alterntiva za Nemačku", koja se zalaže za povratak marke u promet. Pod izgovorom očuvanja nacionalnog suvereniteta, slične snage okupljaju svoje pristalice praktično u svim zemljama van granica zone evra. Kruna, zlot, forinta za njih su adut u igri za simpatije birača.
I ovaj adut je danas potkrepljen realnim problemima evrozone. Prema mišljenju predsednika Evropske CB Marija Dragija, u poslednjih pola godine rizik niske inflacije u zoni evra (deflacije) je uvećan. Evro pada u odnosu na dolar u kontekstu izjava u štampi o tome da Nemačka vlada priprema izlazak Grčke iz valutnog saveza. Ne uliva optimizam ni stanje glavnih ekonomija zone evra. Italija se zaglavila u recesiji, Francuska lavira na nultom nivou, ne pokazuje blistave cifre ni rast društvenog bruto proizvoda u Nemačkoj. Kako će nadalje izgledati političko-ekonomsko uređenje zone evra, takođe nije jasno... Ne čudi što većina Čeha ne želi danas da se rastaje sa rodnom krunom. „Korunka“, smatraju oni, prevešće ih kroz svaku buru. Tema kruna-evro podelila je čak bliske političke partije u Češkoj. Pojavio se predlog da se narod pita da li želi evro? Ali evrointegratori su protiv referenduma, u kojem će oni stopostotno izgubiti.
Gajane Hanova,
Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti
Pogledaj vesti o: Nova godina
.jpg)
