Izvor: B92, 24.Apr.2011, 04:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trebaće nam nova planeta
Tokom poslednjih pola veka drastično je porasla, pre svega, potrošnja energije. Ako se taj trend nastavi do 2030. godine biće potrebna još jedna planeta.
Istraživanje Svetskog fonda za prirodu pokazuje da čovečanstvo već godinama ne živi u skladu sa mogućnostima.
Negativni trendovi postoje na više "frontova": u proseku, svaki stanovnik planete troši jedan i po put više, nego što priroda može da mu obezbedi. U industrijski razvijenim zemljama ta potrošnja višestruko >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je veća.
Zatim, milijarda ljudi nema dovoljno pitke vode. Od sedamdesetih godina, zatim, u svetu se, za trećinu, smanjilo brojno stanje 2.500 posmatranih vrsta, a u tropima smanjenje iznosi čak dve trećine! Sedamdeset procenata svih vrsta riba ugroženo je zbog prevelikog ulova.
KO KOLIKO IMA
Posebno raskošno živi se u Ujedinjenim Arapskim Emiratima gde svako raspolaže sa po deset hektara, a „pripada mu", kao i svakom na planeti 1,8 hektara. Slede Danska, Belgija i SAD. Nemačka je sa pet globalnih hektara negde u sredini. Na začelju su Istočni Timor, Bangladeš i Avganistan sa po 0,5 globalnih hektara. Tako čovek već troši za polovinu više biokapaciteta, nego što je na raspolaganju. Pri tom, najrazvijenije zemlje žive na račun nerazvijenih i zemalja ubrzanog razvoja.
Kada bi površina zemlje bila pravedno podeljena i u skladu sa onim što priroda može da obezbedi, svaki čovek imao bi korisnu površinu od 1,8 globalnog hektara.
Od sedamdesetih godina, međutim, potrošnja čovečanstva u značajnoj meri premašuje godišnji biokapacitet Zemlje tako da se koriste 2,7 globalna hektara po stanovniku. To je jedan i po put više, nego što priroda može da obezbedi.
U poslednjih pola veka drastično je porasla pre svega potrošnja energije. Ona ubrzano raste i dalje u zemljama, kao što su Kina, Indija, Brazil i Rusija.
"Da bi se zadovoljila potražnja za namirnicama, energijom i drugim prirodnim sirovinama već sada je, praktično, potrebna druga planeta", kaže Eberhard Brandes iz nemačkog ogranka Svetskog fonda za prirodu i dodaje da je "blagostanje u razvijenom svetu plaćeno biološkim bogatstvom drugih delova sveta, pored ostalih, tropskih krajeva".
To se odražava i na ljudsko okruženje - u tropskim krajevima brojno stanje u vrstama, koje se prate, smanjeno je za 60 procenata, u području umerene klime za 29 odsto. Brandes je pokazao i jednu fotografiju - u tropskoj šumi na Sumatri bila je postavljena kamera-zamka, koja je trebalo da snimi tigra. Na fotografiji se vidi buldožer koji krči šumu...
Pogledaj vesti o: Nova godina
