Izvor: Vostok.rs, 12.Jan.2015, 10:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tradicija i običaji za zimske praznike u Rusiji
05.01.2015. -
Sa sigurnošću se može reći da je glavni praznik u Rusiji Vaskrs – upravo njemu pripada prvo mesto među narodno-verskim praznicima, dok se Božić rastvorio u masi zimskih slavlja, koja se vezuju za zimsku kratkodnevicu, ili tačnije – koja dolaze odmah posle nje.
Naravno, 70 godina zvaničnog ateizma za vreme sovjetske vlasti učinilo je da Božićni praznici postanu svetovniji i da se kulminacija prenese na >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Novu godinu. Tako je Božićna jelka postala novogodišnja i deca poklone dobijaju za Novu godinu. Sam Božić je sve ovo vreme ostajao čisto verski praznik samo u Crkvi. Međutim, ljudi u naše vreme ponovo počinju da se sećaju Božićnih običaja.
Ako se za osnovu uzmu narodni običaji, jasno je da Božićna slavlja potiču od vrlo drevnih paganskih verovanja vezanih za ravnodnevicu, koji su kod mnogih naroda postojali i nakon primanja hrišćanstva. Uzgred rečeno, Hristovo Rođenje je počelo da se proslavlja tek sredinom 4. veka. Treba imati u vidu, da su, iako je do tada hrišćanstvo već postalo zvanična religija Rimskog carstva, samo 10% stanovnika činili hrišćani. Postojalo je mnoštvo kultova bogova sunca i svetlosti. Svi su voleli praznike svetlosti. Po julijanskom kalendaru koji je tada bio u upotrebi, skoro svi su padali na 25. decembar. Deo hrišćana je takođe učestvovao u ovim svečanostima. Jasno je da je trebalo okončati ovako opasnu konkurenciju. I to je učinjeno vrlo jednostavno – na pijedestal boga sunca je uznet Hristos. Stari bogovi su nestali: u njih ljudi već odavno nisu naročito verovali, samo su ih trpeli zbog omiljenog praznika svetlosti. Ali, praznik je ostao. Eto, tako je 25. decembar postao Rođenje Isusa Hrista.
Kad je hrišćanstvo došlo u Rusiju (u drugoj polovini 10. veka) Božić je već čvrsto zauzimao važno mesto u njemu. I on nije bio tuđ lokalnom stanovništvu koje je od pamtiveka proslavljalo period zimske kratkodnevice. A hrišćanski Božić se prirodno podudario s ovom tradicijom.
Prazniku je uvek prethodio pripremni period. Nekada je to u pravoslavnoj Rusiji bio post s molitvama, bdenjima i uzdržanjem. Trebalo je pripremiti svoju dušu za važan događaj – rođenje Spasitelja. Period čekanjatraje 40 dana (od 28. novembra do 6. januara). Ovde treba objasniti da Ruska Pravoslavna Crkva koristi stari rimski julijanski kalendar, koji je cela Evropa koristila do 1582. godine, pre nego što je papa Grigorije XIII uveo novi kalendar koji je dobio naziv – grigorijanski. Rusija je po njemu počela da živi posle 1917. godine (osim Crkve). Razlika između dva kalendara iznosi 13 dana. Zato ruski Božić pada na 7. januar (25. decembar po julijanskom kalendaru).
Period čekanja je post koji zahteva odricanje od mesa, mlečnih namirnica i jaja. Međutim, dozvoljavaju se riba i alkohol, zbog čega se post ne smatra strogim. Crkva post smatra obaveznim, ali ne treba misliti da ga svi poštuju, kao što je to bilo pre revolucije 1917. godine, kad se u većini prodavnica mrsne namirnice nisu čak ni prodavale. Zbog toga vreme posta u Rusiji sve više počinje da liči na radosno iščekivanje, tim pre što u toku njega dolazi do kulminacije zimskih ruskih praznika – Nove godine (1. janura) s jelkom Deda-Mrazom, poklonima, obilnim trpezama i veseljem cele noći.
A oni koji crkveno slave Božić, okupljaju se za stolom na Badnje veče – 6. januara uveče (što odgovara 24. decembru po grigorijanskom kalendaru). Primetićemo da se ceo dan ne sme jesti dok se ne pojavi prva zvezda, a ako je vreme oblačno, onda dok ne padne mrak. Na trpezu se iznose sva posna jela među kojima je glavno jelo sočivo – kaša na vodi, jer post i dalje traje. Prava Božićna trpeza počinje sledećeg dana, kad se svi vrate iz crkve sa službe. I sad je na stolu, što se kaže, prava gozba: svinjetina, guska, riba, mnoštvo salata, pecivo s mesom, ribom, pečurkama, kupusom, kao i štrudle s makom, slatkim i masa drugih slatkiša.
Tako počinje veseli zimski praznik Poklade. On traje još dve nedelje, sve do Bogojavljenja. Ali o ovom prazniku ćemo govoriti u našem sledećem tekstu o zimskoj tradiciji.
Larisa Soldočenko,
Izvor: Glas Rusije, foto: Fotolia/EduardSV
.jpg)
