Izvor: B92, 18.Sep.2013, 12:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teški dani za "Sava centar"
Beograd -- "Sava centru" je hitno potrebna rekonstrukcija, ali za radove nema novca, piše "Politika". Sredstva za novi projektor otišla na dug za grejanje.
"Politika" navodi da su zbog 120 miliona dinara zaostalih dugovanja, privatni izvršitelji u ime "Elektrana" skinuli deset miliona dinara sa posebnog računa namenjenog za nabavku nove audio i video-opreme. Ukupan dug "Sava centra" za komunalije iznosi oko 200 miliona dinara.
Najsavremeniji filmski projektor, takozvani >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << DCP uređaj, bez kojeg nije moguće emitovati nijedan film, a čiju je nabavku još prošle godine finansirala Skupština grada, na kraju nije ni stigao u bioskopsku dvoranu "Sava centra”.
Ranije najave nadležnih da će ovo gradsko preduzeće postati vlasnik novog audio i video-sistema pale su u vodu još ovog proleća.
Za rekonstrukciju potrebno 5 mil. €
Projektom kompletne obnove "Sava centra” obuhvaćeni su zamena staklenog panela iznad objekta B, doterivanje dela fasade zgrade prema Ulici Milentija Popovića, rekonstrukcija krova iznad Medija centra, obnavljanje sistem hlađenja i grejanja i izgradnja letnje pozornice. Za taj poduhvat potrebno je kolosalnih pet miliona evra.
Kako otkriva Dragan Vučičević, direktor "Sava centra”, tih deset miliona dinara, koliko je grad namenio za nabavku savremenog uređaja, sa posebnog računa u junu su "skinuli” privatni izvršitelji u ime "Beogradskih elektrana”, kojima kongresni centar duguje za grejanje.
"Filmski projektor je trebalo da bude kod nas uoči 41. Festa, ali ga očito nećemo imati ni posle osam meseci, to jest do oktobra, kada počinje 'Sinemanija'", kaže on.
"Tačno je da smo 'Beogradskim elektranama' dužni 120 miliona dinara za grejanje već tri godine, pa je to razlog što nam je novac skinut sa račina. Zbog svega što se dogodilo moraćemo da iznajmimo opremu za desetodnevnu filmsku smotru, a to će nas koštati dodatnih milion dinara", objašnjava Vučičević.
Spisku komunalnih zaduženja "Sava centra” očito nema kraja. Duguje i za vodu, struju, grejanje, održavanje čistoće... Ukupno oko 200 miliona dinara.
"Jedino dvadesetak miliona dinara duga za struju redovno otplaćujemo, jer smo sa 'Elektrodistribucijom' sklopili protokol", ističe direktor, dodajući da bez pomoći grada "Sava centru” ipak nema spasa.
"Ako bi Skupština grada preuzela na sebe obavezu plaćanja računa za struju i grejanja, nama bi laknulo. Jer, za to moramo da izdvojimo 13 miliona dinara mesečno, a platni fond za 135 zaposlenih iznosi 11,5 miliona dinara. Gde su tu ostali troškovi", pita se Vučičević.
To ipak ne znači da ova kuća zaostaje po broju održanih koncerata, skupova i međunarodnih kongresa, a pod njenim kupolama se izdaje i veći deo poslovnog prostora, što takođe popunjava kasu.
"Sve to ipak nije dovoljno za naš opstanak. Čak 95 odsto poslovnog prostora je pod zakupom, ali kuburimo sa naplatom. Trećina zakupaca duguje oko 75 miliona dinara za prethodne tri godine. Godišnji planirani prihod 'Sava centra' je 697 miliona dinara, dok se mesečno zakupcima fakturiše 16,5 miliona dinara", objašnjava Vučičević.
Novobeogradski "stakleni dvorac”, nikao pre tri i po decenije, ima još nerešivih poteškoća – krov i dalje prokišnjava, staklena fasada vapi za obnovom.
Upravi "Sava centra” ne ostaje mnogo toga da bi mogla nabolje da promeni nezavidno stanje u kojem se nalazi najveći prestonički kongresni objekat. Za kompletnu obnovu zdanja novca naprosto – nema.
"Poduhvat vredan pet miliona evra moraće da sačeka bolja vremena. Centar je nekada bio tehnološko čudo, da bi sada postao primer energetske i svake druge neefikasnosti. Staklene površine koje se prostiru na 8.500 kvadratnih metara u veoma su lošem stanju, pa je zgradu teško i ugrejati i rashladiti", objašnjava Vučičević.
"Popucalo je više od 250 staklenih ploča, krov tu i tamo prokišnjava, pa često moramo da ga krpimo. Južni deo staklene fasade smo tako morali da ojačamo jer je pretio da se obruši", otkriva direktor i dodaje da od 500.000 evra za sanaciju južnog dela krovne fasade iz kase nekadašnjeg Fonda za zaštitu sredine za sada nema ništa.
"Otkako je obaveze fonda preuzelo Ministarstvo energetike, nadležni tvrde da na toj poziciji više nema sredstava. Ne objašnjavaju gde je novac za obnovu južne fasade, ali bar priznaju obaveze", kaže Vučičević.
"Sava centru” ostaje da, kada se ukaže finansijska mogućnost, sam uloži u obnovu zdanja. O trošku kuće je tako zaštićeno veliko predvorje, koje je donedavno ozbiljno prokišnjavalo.
"Svugde smo postavili zaštitna jedra, neke površine smo i zadihtovali, pa su velika sala i predvorje sada bezbedni. U međuvremenu je iskrsao još jedan problem, sedišta u plavoj dvorani su dotrajala i trebalo bi ih zameniti, ali nam za tu akciju treba oko 500.000 evra", otkriva Dragan Vučičević.
Nedostatak zakona oterao partnere
Još 2009. godine "Sava centar” je imao poslovnu šansu koju je morao da propusti zbog nepostojanja Zakona o javno-privatnom partnerstvu.
"Investitor je imao ideju da postavi novu staklenu fasadu i foto-panele zahvaljujući kojima bismo mogli da uštedimo čak 39 odsto energije. Bili smo spremni da se upustimo u celu priču jer bismo tu investiciju mogli da otplatimo kroz uštedu na računima za grejanje i struju, koji bi se drastično smanjili. Sve je propalo, jer nije bilo zakonskog okvira", kaže Dragan Vučičević.
Ove godine stigla je ponuda od američke producentske firme koja bi o svom trošku mogla da izoluje ravni deo krova koji prokišnjava. Zauzvrat, centar bi joj ustupio dvoranu za održavanje dva koncerta.
"Takvu vrstu posla je teško 'provući' kroz postupak javne nabavke, pa od svega verovatno neće biti ništa", dodaje prvi čovek „Sava centra”.
Pogledaj vesti o: Nova godina
