Izvor: Večernje novosti, 22.Dec.2012, 09:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tamni staro srebro Tribala

STRUČNJACI Centralnog instituta za konzervaciju (CIK) u Beogradu grozničavo rade na odgonetanju uzroka misteriozne korozije koja je ugrozila 26 vekova star srebrni pojas drevnih Tribala, jedan od najznačajnijih arheoloških nalaza u Srbiji. Reč je o bogato ukrašenoj traci od srebrnog lima, dugoj 95 centimetara, debljine samo jedan milimetar, izrađenoj krajem šestog veka pre nove ere.Ona je u paru sa gotovo identičnim pojasom pronađena šezdestih godina u selu Batinac kod Ćuprije, a naučnici >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << smatraju da su ove minuciozno ukrašene trake nosili najviši dostojanstvenici Tribala.- Prošle godine došlo je do nevrovatnih promena na pojasu od srebra koji je naglo počeo da tamni i menja boju - kaže konzervator Nataša Krstić iz Ateljea za konzervaciju metala CIK. - Sada fizičko-hemijskim analizama detaljno ispitujemo strukturu metala da bi odgonetnuli uzrok čudnih promena.TAJANSTVENI UKRASI SREBRNI pojas je izuzetno fino izrađen, jedva nešto deblji od hartije, kažu konzervatori iz CIK. - Neverovatno je što na ovako dugačkoj i tankoj traci uopšte nema tragova zavarivanja, što ukazuje da je iskovana od jednog komada metala - kaže konzervator Nataša Krstić. Ukrasi su izvedeni savršeno precizno iskucavanjem, a na zadnjoj strani vidi se i da su majtori od pre 25 vekova koristili šestar. - Pored geometrijskih ukrasa na jednom od pojaseva iz Batinca je ugravirana unikatna predstava jahača na mitskoj životinji s kopljem u ruci - kaže prof. dr Stojić. Tek nekoliko vekova kasnije pojavljuju se slične predstave „tračkog konjanika“ na prostoru Balkana.Pojas je u laboratoriju CIK stigao iz Zavičajnog muzeja u Jagodini gde se čuva od 1959. godine, kad je otkupljen od nalazača. Ni tokom 2.500 godina pod zemljom, ni u vitrini muzeja srebro nije izgubilo sjaj, a onda je prošle godine potpuno neočekivano počelo da menja boju. - Ovakve promene su gotovo nezabeležene kod plemenitih metala kao što je srebro - kaže konzervator Danijela Jovanović. - Tek kada utvrdimo šta ih je izazavalo moći ćemo da odredimo postupak za vraćanje starog blistavog sjaja pojasu.Dragoceni predmet koji pokušavaju da spasu konzervatori CIK u svetskoj nauci su klasifikovani kao „pojasevi tipa mramorac“, a ime duguju selu u dolini Velike Morave gde su pronađena prva dva primerka. Pojas koji je sad ugrožen misterioznom korozijom 2004. je izazvao senzaciju u Nemačkoj na izložbi „Srebro i zlato Ilira i Kelta na centralnom Balkanu“.- Reč je o najskupocenijim predmetima s kraja šestog i početka petog veka pre nove ere - naglašava prof. dr Milorad Stojić iz Arheološkog instituta SANU, čiji su radovi o pojasevima objavljeni u najuglednijim svetkim naučnim časopisima. - Oni se nalaze uvek u paru, a do sada je nađeno ukupno 24 primerka pojasa od plemenitih metala, i to isključivo u Srbiji. Oni dostižu dužinu odo 1,2 metra i bogato su ukrašeni iskucavanjem. Od do sada poznatih primeraka, dva iz Novog Pazara izrađena su od zlatnog lima, a ostali od srebrnog.Pojasevi iz srednje Evrope koji potiču iz istog vremena su manji i neuporedivo skromniji, i izrađeni su od bronze. Profesor Stojić naglašava da se u indoevropskoj tradiciji srebro smatra obležjem svetlosti dana i kraljevskog dostojanstva i da su pojasevi verovatno bili deo opreme i kao lenta nošeni preko ramena i grudi - Najinteresantniji su upravo pojasevi pronađeni u Batincu - kaže Prof Stojić. Jedini su bili pozlaćeni, što je znatno obogatilo njihovu simboliku. Zlato je smatrano za „mineralnu svetlost“ zastupnika Sunca na Zemlji i svega što ono najmarkantnije nebesko telo daruje čoveku, od plodnosti, ljubavi i znanja, do moći i vlasti.
Pogledaj vesti o: Nova godina

Nastavak na Večernje novosti...