Izvor: RTS, 20.Feb.2013, 10:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sve više dece koristi narodne kuhinje

Više od 10.000 dece u Srbiji su korisnici narodne kuhinje, a njih čak 93.000 sa svojim roditeljima koristi socijalnu pomoć, rekla je pomoćnica direktora Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović, ističući da je bitno pokrenuti privredu i otvoriti nova radna mesta.

Pomoćnica direktora kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović rekla je da u Srbiji ima 10.000 dece korisnika narodne kuhinje a da čak 93.000 dece do 18 godina sa svojim roditeljima >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << koristi socijalnu pomoć.

Paunović je rekla da u Srbiji ima oko 700.000 korisnika različitih vrsta socijalnih davanja među kojima su korisnici socijalne pomoći, dečijih dodataka, i različitih drugih subvencija države.

"Ali ono što zabrinjava jeste veliki broj ljudi koji se ne nalazi na evidenciji centara za socijalni rad ili nekih drugih službi u zajednici i to ovu brojku čini daleko većom", upozorila je Paunović gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a povodom Dana socijalne pravde.

"Takođe zabrinjava i podatak o broju nezaposlenih u Srbiji, poslednji podaci govore da je to 23,1 odsto. Taj procenat nezaposlenih i ovoliki broj siromašnih u Srbiji jedino mogu da se reše pokretanjem industrije i proizvodnje", objasnila je Paunović.

Postoji mogućnost da preraspodele u budžetu budu takve da se izdavajanja za socijalnu zaštitu povećaju, rekla je Paunović ali je naglasila da je to samo gašenje požara i da nije ideja nijedne socijalne politike da ljudi ostanu u stanju socijalne pomoći već da iz nje što pre izađu.

"Jedini način za to je da se ljudi radno angažuju, da dobiju sigurna primanja, da se pokrene privreda, jer ne postoji mogućnost da se izađe iz tog začaranog kruga siromaštva ukoliko se živi samo od socijalne pomoći i to traje godinama i nastavlja se iz generacije u generaciju", rekla je Paunović.

Programi prekvalifikacije nezaposlenih 

Pomoćnica direktora Kancelarije za ljudska i manjinska prava je rekla je jako bitno je da su već pokrenuti neki programi usmereni ka nezaposlenima i da nacionalna služba za zapošljavanje radi različite vrste obuka i prekvalifikacija ljudi kako bi ih učinila konkurentnim na tržištu.

"Ono što jeste problem socijalno ugroženih je da oni najčešće nemaju dovoljno obrazovanja i školske spreme i da nisu konkurentni na tržištu, međutim i tu se u poslednjim godinama situacija menja i na evidenciji centara za socijalni rad imamo sve veći broj ljudi koji su izgubili posao, dakle nezaposlenih koji su školovani ljudi sa fakultetskim obrazovanjem a koji zbog takvih uslova gde su se gasila preduzeća nemaju posao", rekla je Paunovićeva.

Kao dobru praksu Paunovićeva je ocenila programe koji su usmereni na aktivaciju korisnika socijalne zaštite u nekim lokalnim zajednicama kao što su Kragujevac, Niš i još neke opštine uSrbiji gde korisnici socijalne pomoći rade i zarađuju, što je i preduslov da dobiju jednokratnu socijalnu pomoć koju isplaćuje lokalna samouprava.

"Ljudi stiču neka znanja, a sa druge strane razbijaju se predrasude poslodavaca da korisnici socijalne pomoći ne znaju da rade nijedan posao i nisu dovoljno stručni", istakla je pomoćnica direktora Kancelarije za ljudska prava.

Ona je podsetila da su najugroženije grupe građana u najnerazvijenijim područjima zemlje i da su posebno u teškom položaju stari i višečlane porodice, deca i žene.

"Jedina mogućnost da se nerazvijena područja podrže jesu različiti transferi republičkog budžeta ka lokalnim samoupravama. Ohrabruje činjenica da lokalne samouprave mnogo više izdvajaju za socijalna davanja i to znači da prepoznaju da su socijlane porebe njihovih građana prioritetne", rekla je Paunovićeva.
Pogledaj vesti o: Nova godina

Nastavak na RTS...

Akter: U Srbiji 700.000 primalaca socijalne pomoći