Izvor: Politika, 24.Dec.2012, 16:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sve manje usvojitelja

Ove godine 97 mališana dobilo nove adrese. – Decu romske nacionalnosti ili onu sa smetnjama u razvoju usvajaju stranci

U ovom momentu 780 bračnih parova u Srbiji željno čeka dan kada će im stručnjaci Centra za socijalni rad javiti da su postali roditelji, a statistika Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike svedoči da je tokom ove godine 97 mališana dobilo nove adrese, dok između 60 i 70 mališana čeka svoje nove roditelje. Gotovo polovina dece koja čeka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na usvojenje je romskog porekla, a između deset i 20 odsto ovih mališana ima ozbiljne zdravstvene smetnje. I upravo tu, kako objašnjava Dragan Vulević iz Sektora za brigu o porodici i socijalnu zaštitu Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, leži odgovor na pitanje – zašto je usvojenje dugotrajan proces i zbog čega bračni partneri godinama čekaju da na njihov spisak stanara stigne novi član. Ukoliko su usvojitelji tolerantniji na detetov zdravstveni status, poreklo, boju kože… čeka se kraće.

Naš sagovornik podseća da se Srbija obavezala da će do 2015. godine u potpunosti ukinuti institucionalizaciju dece mlađe od tri godine, a to znači da bi u naredne dve godine deca koja se nalaze u domovima trebalo da budu smeštena u hraniteljske porodice ili da budu usvojena – ako ne budu vraćena u biološke porodice. Osim toga, nakon 2015. godine biće u potpunosti stopiran prijem dece mlađe od tri godine u ustanove socijalne zaštite. Izuzetak od ovog zakonskog pravila predstavljaju deca kojoj je potrebna intenzivna medicinska nega, odnosno mališani koji su na svet došli sa urođenim manama ili sa apstinencijalnim sindromom, jer su njihove majke uzimale psihoaktivne supstance u trudnoći.

Zabrinjava, međutim, da je usvojitelja iz godine u godinu sve manje, jer najveći broj njih želi da u dečju sobu unese zdravu i beloputu decu. Zaposleni u ovom ministarstvu kažu da su usvojitelji iz inostranstva spremniji da prigrle mališane sa smetnjama u razvoju, zbog čega svake godine oko 15 mališana svoju novu adresu pronađe izvan granica naše zemlje, a najveći broj njih iz doma u Zvečanskoj ode u Ameriku, Švedsku i Grčku. Zanimljivost u vezi sa porodičnim profilom usvojitelja iz inostranstva svedoči da najveći broj njih ima svoju decu, ali želi da vrata svog doma otvori za mališane sa genima koji usporavaju psihofizički razvoj.

„Ove porodice usvajaju decu sa Daunovim sindromom i sa veoma ozbiljnim fizičkim hendikepima, a nedavno je jedna porodica iz Amerike usvojila dete koje je rođeno bez ruku i nogu. S obzirom na to da mi tri godine pratimo proces adaptacije dece u inostrane porodice, svaki put se iznenadim kada vidim kako ljubav usvojitelja preporodi ovu decu. Jedna devojčica je za svega mesec dana boravka u Švedskoj savladala ovaj jezik, a na srpskom jeziku više nije želela da komunicira”, tužno konstatuje Dragan Vulević.

Stručnjaci Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike ističu da se tokom prethodnih šest godina broj dece u ustanovama socijalne zaštite u Srbiji smanjio za 50 odsto, a statistika ovog ministarstva svedoči da se u ustanovama socijalne zaštite sada nalazi oko 480 mališana. U domovima za decu bez roditeljskog staranja nalazi se 81 dete do tri godine, 625 mlađih od 18 godina i 820 deteta mlađih od 26 godina. U hraniteljskim porodicama smešteno je 5.071 dete, a u domovima za decu ometenu u razvoju nalazi se 464 deteta do 18 godina.

Direktorka Centra za porodični smeštaj i usvojenje dece Dobrila Grujić kaže da strunjaci ovog centra već dve godine intenzivno rade na smeštaju beba iz porodilišta i ističe da je samo u toku ove godine 28 deteta do tri godine smešteno u hraniteljske porodice – među njima se nalazi 12 beba koje su pravo iz porodilišta otišle u naručje hranitelja, jedna beba za koju postoji sumnja da ima smetnje u razvoju, šestoro dece romskog porekla i petoro dece „bez osobenosti”.

Katarina Đorđević

objavljeno: 24.12.2012
Pogledaj vesti o: Nova godina

Nastavak na Politika...