Izvor: B92, 06.Okt.2011, 19:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta je ubilo Stiva Džobsa?
Osnivač kompanije „Apple" Stiv Džobs dugo se borio sa rakom pankreasa. Ova opaka bolest odnela je živote već nekoliko javnih ličnosti.
Stiv Džobs uspeo je da poživi sedam godina sa jednim od retkih oblika raka pankreasa koji raste mnogo sporije od običnih vrsta.
Međutim, potreba za transplantacijom jetre pre dve godine bila je loš znak da njegovi problemi sa bolešću nisu okončani. Medicinski stručnjaci objašnjavaju da je Džobsu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bila neophodno presađivanje, jer se rak već širio.
Kažu da je njegova smrt posledica kancera, slabog funkcionisanja nove jetre ili komplikacija koje su izazvali lekovi za sprečavanje odbacivanja organa.
„Transplantacija jetre može da pomogne Džobsovom tipu kancera, ali se on obično vraća posle otprilike dve godine", objašnjava dr Majkl Pišavian, specijalista za gastroenterološke oblike tumora sa Univerziteta u Džordžtaunu.
Džobs je objavio da je izlečen posle operacije 2004. tumora neuroendokrinih ćelija, koji se mnogo lakše leči od uobičajenog raka pankreasa zbog kog je preminuo Patrik Svejzi pre dve godine.
Međutim, šef kompanije „Apple" nikada nije otkrio da li se rak širio na limfne čvorove ili jetru i kakvoj se operaciji podvrgao. Mnogi doktori su spekulisali da je bilo reči o zahvatu u kom se deo pankreasa i deo malog creva uklanjaju, a digestivni trakt se rekonstruiše.
„To je velika operacija i pacijenti posle obično imaju ogromne probleme sa varenjem", objašnjava dr Sriven Libuti, direktor Centra za lečenje raka „Montefiore – Einstein" u Bronksu.
Nekoliko godina kasnije, Džobs je dramatično smršao. U januaru 2009. pripisao je te probleme hormonalnom disbalansu i rekao da postoji jednostavan lek za to.
Posle nekoliko nedelja, otišao je na lečenje i transplantaciju jetre o kojoj nije želeo da govori puna dva meseca. Iako se pacijenti s rakom obično ne podvrgavaju takvim zahvatima, postoje struje u medicinskim krugovima koje zagovaraju teoriju da transplantacija jetre može biti spas za njih.
Prosečna stopa preživljavanja ljudi sa neuroendokrinim tumorima je sedam do osam godina, a neki pacijenti su uspeli da požive i 20 do 30 godina posle lečenja.
Nažalost, to nije bio slučaj sa Stivom Džobsom.
Pogledaj vesti o: Nova godina
