Izvor: Politika, 16.Mar.2012, 00:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta ima novo?
Godine 1805.nakon pobede kod Osterlica Napoleon Prvije u Parizu sebi podigao spomenik načinjen od 133 zarobljena topa izlivena u veliki stub. Na vrhu svega toga: Napoleon kao bog Mars. Nekima on to nije bio, i već 1816. propada prvi pokušaj da se njegova statua skine. To polazi za rukom Burbon dinastiji: tope ovo znamenje da bi imali materijal za spomenik drugom vladaru, Anriju Četvrtom. I njihova vladavina prolazi pa se kao zamena za Napoleonovu statuu pravi ona koja veliča LujaNapoleona, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji će se kasnije nazvati Napoleon Treći. Međutim i on nije dugo istrajao pa za vreme nove vladavine, ovoga puta Pariske komune, slikar Gustav Korbe 1871. godine predlaže da se ceo objekat ponovo sruši,a statua prebaci u obližnji hotel. To nije prihvaćeno i Francuzi kompletno ruše spomenik. Pariska komuna nestaje a nova vlast 1874. ponovo postavlja spomenik, ovoga puta ponovo sa Napoleonom Prvim, znači onako kako je bilo na početku.
Godine 1977. NASA je poslala ,,Pionir 10”i ,,Pionir 11”, kapsule koje su na svom putu u svemir ponele metalne ploče na kojima je zabeleženovreme polaska kao i njihovo poreklo. Po planu, te kapsule su nešto što bi ostali korisnici svemirskog saobraćaja trebaloda nađu i protumače kao prijateljski poziv da posete Zemlju. Mnogo ambicioznije i informativnije podatke o Zemlji nešto kasnije NASA šalje putem „Vojadžera” jedani dva. Ove kapsule sadrže informacije u zvuku i slici. Komitet koji je vodio čuveni dr Karl Sagan uključio je matematička, hemijska i fizička pravila, strukturu DNK, Bahov brandenburški koncert, muziku ČakaBerija, zvukove vetra, oluje, ptica, kitova, kao i 55 zvučnih pozdrava dobrodošlice na različitim jezicima. Bili smoponosni što je u pozdrave vanzemaljcima uključen i zvučni pozdrav na tadašnjem srpsko-hrvatskom jeziku koji glasi: „Želimo vam sve najbolje na našoj planeti”. Neko vreme nije prestajalo oduševljeno čekanje da se vanzemaljci oduševljeno jave. Koliko se zna,oni to službenim putem još nisu učinili ali ako pustimo maštu da radi svoj posao i odjednom kod nas sa planete Kanca-Manca ekspresnostignu tri neznanca i postave pitanje: „Dobro, eto od 1977.pa do danas, šta ima novo?”
Šta da im odgovorim? pita me Miki. Komplikovano je objasniti zašto su se država, jezik i ljudi raspali i rastavili, nekada je komplikovano upamtiti nova imena starih ulica, razumeti zašto su neki spomenici nestali namerno ili se čeka da ih zub vremena sruši.Prolazi prekrštenim ulicama i gleda mesta gde su nekada stajali spomenici koji su pripadali nekom starom vremenu koje pokušavamo da definišemo na novi način. Pred izbore hvata me jeza od novih istorijskih saznanja i definicija, kaže Miki.Kao da obrada istorije ili naših rana počinje obrađivanjem spomenika, menjanjem imena ulica. A možda to stalno radimo jer se te promene jednostavnije i efikasnije sprovode od obećanih?
Spomenik Napoleonu Prvom, spomenik prošlom vremenu, precima i burnim promenama stoji nedirnut 138 godina, kao spomenik koji kaže da ga ne treba dirati bez obzira na to da li je Napoleon Prvibio dobar ili nije, jednostavno spomenik nacije, države, istorije koju ne trebamenjati već prihvatiti bila ona slavna bilabolna. To bi bilo objašnjenje vremena, ekonomsko bi bilo da je Francuzima došlo u glavu preko džepa jer svako ponovno skidanje-vraćanje debelo košta. Pored toga,istorija i urbani razvoj pružaju dovoljno prostora izgradnji novih ulica i podizanju novih spomenika, uključujući i one koji su se borili protiv Napoleona.
Dok mi servira priče o Napoleonu i vanzemaljcima Miki kaže da se odavno oseća izgubljenim. Rođen u jednoj ulici, odrastao u drugoj, kaže da ako ovako nastavimo umreće u trećoj a da se nikada nije selio. Neke ulice i dalje zove onako kako su se zvale, neke spomenike više ne pamti, buni ga ko je u stvari zaslužan. Tešim ga da ne mora ništa da objašnjava. Šansa da neko zbog kapsula svrati do nas jako je mala jer će se one sledećem planetarnom sistemu približiti tek za oko 40.000 godina. Za sada informacije o tadašnjem stanju lutaju kao poruke u boci po kosmičkom okeanu, liče na zbunjenog Mikija koji luta svojim gradom.
Miodrag Stojković
objavljeno: 16.03.2012.
Pogledaj vesti o: Nova godina
