Izvor: B92, 03.Maj.2014, 10:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski komunalci vrede 15 mlrd. EUR
Beograd -- Koliko god da se dugo razgovara o tome da li privatizovati komunalna preduzeća i koja, toliko dugo se taj sektor opire promeni titulara vlasništva.
Međutim, sudeći po prvim akcentima nove Vlade, biće neminovna konsolidacija komunalnog sistema u celini jer većina preduzeća ima problem s likvidnošću, viškom zaposlenih, nedostatkom strategije razvoja i investicija u osnovna sredstva.
Tek građani su nezadovoljni, posebno stanjem vodovodnog sistema jer je čak >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u više od 40 odsto vodovoda voda neispravna za piće.
Početkom godine iz Ministarstva privrede je saopšteno da se još ne razgovara o privatizaciji javnih preduzeća i da će ona uslediti tek nakon što se preduzeća pripreme za nju, da se najpre mora razgovarati o profesionalizaciji menaymenta, uvođenju korporativnog upravljanja, licenciranju direktora i članova nadzornih odbora da bismo dobili profesionalnu i nestranačku upravu.
Komunalci su izričiti da ne treba ulaziti u postupke privatizacije vodosnabdevanja i groblja. U nekim oblastima je moguće napraviti neke oblike javno-privatnog partnerstva: gradskom saobraćaju – ali autobuskom, ne i šinskom prevozu, zatim kod zelenila se može raspisati tender za ustupanje određenih zelenih površina, zatim neko može napraviti svoju pijacu na prostoru gde će se baviti pijačnom delatnošću, ali bez gašenja preduzeća koje je osnovano i koje treba da bude nosilac razvojne funkcije u oblasti komunalne delatnosti.
Razgovori o reformi javno-komunalnih sistema u Srbiji su se intenzivirali otkako su doneti zakoni o komunalnim delatnostima, o javnoj svojini, o javnom i privatnom partnerstvu i koncesijama te o vodama. Komunalci tvrde da je većina propisa u totalnoj suprotnosti s njihovim zahtevima, nacionalnim i državnim interesom jer je zbog mogućnosti privatizacije pojedinih delatnosti komunalne privrede, kao što je vodosnabdevanje, ugrožena bezbednost svih građana.
Procenjujući ukupnu državnu imovinu, potpredsednik Građevinsko-industrijske komore Srbije Goran Rodić izjavio je da imovina komunalnih preduzeća vredi između 10 i 15 milijardi evra. Komunalci kažu da nije dobro da se državni monopol u oblasti komunalnih delatnosti u potpunosti zameni privatnim jer interes profita ne prepoznaje uvek strateške, razvojne, bezbedonosne i socijalne aspekte. Oni veruju da će povoljni investicioni krediti i bespovratna sredstva iz fondova EU, namenjena toj delatnosti, biti dostupniji javnom nego privatnom sektoru.
U raspravama o tome šta i kako privatizovati, kao najosetljivija od svih oblasti isticano je vodosnabdevanje. Komunalci svoj stav brane činjenicom da u svetski eksperti proglasili vodu strateškim resursom 21. veka, koji je kao nezamenljiv izvor života opšte dobro i za koji će se voditi ratovi. Kažu da javno i privatno partnerstvo podrazumeva da će se nekome pružiti mogućnost da otkupi vlasništvo vodovoda do 49 odsto, nekome dati koncesija nad kanalizacijom i prečišćavanjem vode na 50 godina, što znači da bi taj neko imao punu kontrolu nad onim čime se bavi, što dalje znači da voda ne bi bila zaštićena jer je proizvodnja i distribucija vode, kanalisanje i prečišćavanje otpadnih voda deo jedinstvenog tehničko-tehnološkog sistema.
Poznavaoci prilika u oblasti komunalnih sistema postavljaju pitanje ko će proceniti vrednost preduzeća, šta ćemo raditi gde imamo pomešano vlasništvo – jer nije izvršena identifikacija vlasništva. Na primer, za lokalni vodovod koji su građani izgradili svojim novcem i poverili na upravljanje preduzeću za vodosnabdevanje, lokalna zajednica kaže da je njen, pa bi to bio svojevrsni oblik konfiskacije imovine. Zato bi se prethodno morao sprovesti čitav niz radnji i postupaka da bi se tačno identifikovalo vlasništvo nad imovinom – ko je nosilac, ko je titular, kome šta pripada.
Pogledaj vesti o: Nova godina
