Izvor: Southeast European Times, 12.Sep.2012, 22:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Škole otvorene, ali potrebno još sredstava
Nova školska godina donosi stare probleme mnogim studentima i roditeljima u regionu.
12/09/2012
Bojana Milovanović za Southeast European Times iz Beograda -- 12.9.2012.
Sa početkom nove školske godine zvaničnici širom Balkana kažu da uočavaju mnoge izazove sa kojima se suočavaju obrazovni programi u regionu. U mnogim slučajevima problemi mogu da se reše samo jačom ekonomijom.
U Srbiji vlada ulaže 3 odsto svog ukupnog nacionalnog proizvoda >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << u obrazovanje, a čak 95 odsto od toga odlazi na plate, izjavio je za SETimesministar obrazovanja Žarko Obradović. Srbija ima oko 8.000 nastavnika osnovnih i srednjih škola za 900.000 učenika.
„Sa takvim budžetom nije lako razviti i unaprediti obrazovanje u Srbiji. Nemamo toliko mogućnosti. Nadam se da će ukupan razvoj i bolja ekonomska situacija u zemlji konačno omogućiti veće investicije“, rekao je Obradović.
On takođe dodaje da Srbija treba da investira u bolja nastavna sredstva i školsku opremu, a dok se ne obezbedi novac za to, treba razvijati nastavne programe i dati studentima najbolje i najpraktičnije moguće znanje.
„U ovoj školskoj godini uspeli smo da obezbedimo besplatne udžbenike za četiri generacije učenika osnovnih škola i to je naš doprinos lakšem prevazilaženju ekonomske krize“, rekao je Obradović.
Nedovoljna potrošnja na objekte postala je značajan problem, ukazuje Dragan Matijević, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.
„Nismo zadovoljni platama, ali to je mnogo manji problem od generalno katastrofalnog stanja u kojem se nalazi obrazovanje. U 21. veku mi imamo škole bez toaleta i fiskulturnih sala“, rekao je Matijević za SETimes.
Rumunske škole imaju sličnih problema sa starim objektima. Oko 15 odsto od 21.200 obrazovnih ustanova u zemlji neće dobiti zdravstvene dozvole ove godine i suočene su sa poteškoćama kao što je nepostojanje tekuće vode ili kanalizacionog sistema ili zgrade koje se preuređuju, kažu zvaničnici.
„Škola koju pohađa moja ćerka Ana, osnovna škola u Vinju Mare, izgleda isto već 50 godina“, ističe Radu Tudor, otac deteta koje ide u školu u Vinju Mare SETimes. „Čudo je da i klupa tamo gde moja ćerka ide u školu nije ista kao ona za kojom sam ja učio u petom razredu.“
Rumunska ministarka obrazovanja Ekaterina Andronesku nedavno je sprečena da poseti školu u ruralnoj oblasti, staru 100 godina, koja je bila zaražena buvama. Nastavu u toj školi pohađa 320 dece.
Nova škola za učenike u izgradnji je od 2008. godine. Andronesku je namenila 1,2 miliona leja (267.000 evra) za okončanje tog projekta.
„Ljuta sam na one koji nisu završili novu školu i preselili decu iz škole stare više stotina godina. Hajde da vidimo kako možemo da rešimo problem“, rekla je Andronesku novinarima, ukazujući da je škola naseljena psima i mačkama.
Studenti u Bosni i Hercegovini (BiH) takođe se suočavaju sa pitanjem segregacije po nacionalnoj osnovi. Fenomen „dve škole pod jednim krovom“ znači da deca različitih nacionalnosti uče po potpuno različitim nastavnim programima.
Munevera Taskov, jedna od nastavnica takve škole u Stolcu, u blizini Mostara, objašnjava da bošnjačka i hrvatska deca ulaze u školu na dva odvojena ulaza i da imaju sopstvene nastavne programe.
„Postoje dva igrališta u školskom dvorištu, kao i dve kantine za ručak. To je vrlo ružna praksa i svi ne mogu da dočekaju da se ona okonča. Ne možete da okrivljujete nastavnike ili roditelje za to, a posebno ne decu. Samo političare“, rekla je Taskov za SETimes.
Zvaničnici u Briselu upozorili su 2003. godine BiH da okonča segregaciju u obrazovanju, ali najmanje 50 škola i dalje odvaja učenike.
Početkom maja ove godine sud u Mostaru zaključio je da se sistemom „dve škole pod jednim krovom“ u gradovima Stolac i Čapljina krši bosanski zakon protiv diskriminacije i naložio je zvaničnicima da do septembra uspostave mešovite razrede bošnjačke i hrvatske dece. Obrazovni zvaničnici su umesto toga rekli da će škola biti integrisana za dve godine .
„To znači da će biti planirani uspostavljanje jedne škole i jednog ulaza, zajedničke nastavne i vannastavne aktivnosti, a poslednji korak biće uspostavljanje multietničkih razreda i zajednički udžbenici“, rekao je novinarima ministar obrazovanja Federacije BiH Damir Mašić.
U Makedoniji neke škole nemaju sredstava, struje ili novca za nove udžbenike. Takođe je bilo odlaganja u stizanju novca od vlade za finansiranje škola, kaže gradonačelnik Skoplja Koce Trajanovski.
Studenti su takođe odvojeni, navodi Emina Ismailova čije dete pohađa osnovnu školu u Bitolju.
„Deca i mladi ljudi duboko su podeljeni po etničkoj liniji. Podeljeni su u smene, a sada idu i u različite objekte“, kaže ona.
Uprkos problemima, makedonski ministar obrazovanja Pance Kralev ističe da je ovo bila rekordna godina po investiranju u obrazovanje.
„Komunalne službe rade na unapređivanju kvaliteta škola svuda u zemlji“, rekao je Kralev.
Dopisnici SETimesa Dražen Remiković iz Bosne, Klaudija Lutovska iz Skoplja i Gabrijel Petresku iz Bukurešta doprineli su ovom izveštaju.
Pogledaj vesti o: Nova godina
Nastavak na Southeast European Times...
